Малине у сенци мушмула

Ваљево – Податак да је јуче по 49. пут заредом одржана традиционална манифестација „Дан малине“ у Бранковини код Ваљева, најбоље сведочи колико дуго је ова воћка предмет интересовања. За скоро пола века стекла је епитете бренда, црвеног злата и најпрофитабилније домаће извозне воћке. Додуше, у последњих двадесет година такозване транзиције произвођачи, откупљивачи и извозници у сталном су „клинчу“ и то првенствено око тога ко највећу корист извлачи.

Људи из прве руке, односно произвођачи тврде да по правилу остају кратких рукава што смо могли да чујемо и на јучерашњем окупљању у Бранковини на којем је и поред свих обавеза као и разочарења у ниску откупну цену од 80 динара за килограм роленда учествовало око 30 произвођача са подручја Колубарског округа. Нису превише кукали, јер како смо чули, да је у петак само који километар огромни градоносно облак скренуо ка северу окупљања ваљевских малинара, највероватније, не би било.

– Свакакве невоље прате нас произвођаче хране, односно у конкретном случају воћаре. Жао нам је колега из Ариља, Ивањице и осталих места у златиборском малиногорју, али и поред те несреће чисто сумњам да ће доћи до кориговања цена од стране откупљивача. Они су заједно са државом гори од сваког града, јер облак зна да заобиђе неке делове а они ни случајно. Цена од 80 динара за килограм прве класе је испод сваке црте рентабилности, али и поред тога ја ћу малињак од пола хектара који има слабији род и много бољи квалитет од прошлогодишњег обрати и плодове предати хладњачарима па колико год плате, али догодине прича ће бити сасвим другачија. Малина неће бити – каже Миливоје Божић из села Миличинице.

Малинар Арсеније Ашковић из села Лопатња код Осечине, жестоко се наљутио на нас када смо га питали да ли његови надничари црвене плодове беру у рукавицама. Међутим, када је схватио да смо мислили на хигијенске а не на неке друге рукавице, мало се смирио и додао да ће их брати и у скафандерима само ако за њу буду добијали адекватну цену.

– Све рачунице говоре да је реална цена за овогодишњи род требала да буде око 150 динара за килограм. Међутим, ти „мали богови“ односно хладњачари одлучују о свему и раде како њима одговара а ми који се мучимо са постојећим ценама им отплаћујемо кредите и увећавамо капитал који су за кратко време зарадили. Ово не води ничему и искрен да будем лично сам изненађен да је и оволико произвођача дошло у Бранковину – каже Ашковић.

Милован Степановић, из села Суводања редовно долази на „Дан малине“, али и како вели сваки пут се још више забрине за будућност ове воћке.

– Негде је добро „презупчило“ и ми произвођачи никако да уђемо у некакву мирну бразду. Ако се нешто не промени, за коју годину нећемо имати малине за извоз. Шта нам се све догађа најбоље говори то да за ову годину уредбом надлежног министарства није предвиђено субвенционисање садница малине и шљиве две националне и најраспрострањеније воћне врсте. Међутим, на списку за субвенције нашле су се мушмуле и бруснице за које у овом крају мало ко зна. Све то објашњава куда иде наше малинарство – каже Степановић, уз напомену да приче о тржишту и његовим законима служе за замајавање воћара и да до сада није чуо да се у било којој земљи ЕУ једне године нека врста воћа откупљује по цени од 180 а наредне по 80 динара као што је то случај код нас.

И овогодишња светковина у част малине била је пропраћена стручним предавањем на тему виших фаза кућне прераде. На „Дану малине“ није примећен нико од представника локалне или регионалне заједнице, а није било ни гостију из Министарства за пољопривреду. У забавном делу програма учествовали су КУД „Ђердан“ из Ваљева и наша прослављена народна певачица Лепа Лукић.