Издат налог за хапшење Гадафија

Таман што је либијска влада у недељу поновила понуду за одржавање избора на којима би се одлучивало о останку Муамера Гадафија на власти, Међународни кривични суд је јуче издао налог за хапшење либијског лидера. На основу оптужнице за злочине против човечности терете се и пуковников син Саиф ал Ислам и шеф обавештајне службе Абдулах ал Сенуси.

Главни тужилац Кривичног трибунала Луис Морено-Окампо је још пре месец дана од суда затражио да изда налоге за хапшење због „претходно планираних” убистава антирежимских демонстраната на почетку побуне у Либији, након што је Савет безбедности Уједињених нација предао ово питање суду у Хагу. Тужиоци сада сматрају да су рани напади само почетак злочина које су починиле владине снаге.

„Злочини се настављају и данас у Либији. Гадафи мора да буде ухапшен како би се зауставили злочини и заштитили цивили”, саопштио је Морено-Окампо.

Издавање налога за хапшење, сматра агенција АП, могло би да отежа напоре да се преговорима окончају сукоби у Либији.

Међународни кривични суд не располаже полицијским снагама и до сада се сусретао са бројним тешкоћама у привођењу осумњичених. Највећа вероватноћа за привођење Гадафија је, сматра АП, само уколико либијски побуњеници уз помоћ НАТО-а преузму контролу над Либијом и успеју да га ухапсе и пристану да га изруче.

Да ли ће се такав сценарио одиграти у пракси, тешко је рећи, будући да је и после стотину дана интервенције НАТО-а стање на либијском ратишту и даље нерешено. У најсвежијим информацијама се наводи да је до сукоба дошло на неких 80 километара југозападно од Триполија и да су у борбама погинула два побуњеника.

Гума ел Гамати, портпарол побуњеника који покушавају да се пробију ка Триполију, изјавио је да су у недељу избили жестоки сукоби у предграђу града Бир ал Ханам. Тај град је важан јер се налази на око 30 километара јужно од Завије, који је главни западни правац ка Триполију.

До евентуалног помака у решавању кризе могло би, чини се, да дође и на иницијативу званичног Триполија. Портпарол Гадафијевих снага Муса Ибрахим је изјавио да влада предлаже период националног дијалога, али и одржавање избора које би надгледале Уједињене нације и Афричка унија.

„Ако либијски народ на изборима одлучи да Гадафи треба да оде са власти, онда ће он отићи. Уколико гласају за његово остајање онда ће тако и бити”, поручује Муса Ибрахим.

Он је, међутим, нагласио да какав год да буде исход избора, Гадафи неће отићи у егзил. „Пуковник не иде никуда, он остаје у својој земљи”, категоричан је Ибрахим.

До било каквог помена могућности одржавања избора дошло је почетком месеца, а њихов иницијатор је био нико други до Гадафијев син Саиф ал Ислам. Предлог је потиснут у други план након што га је одбацио либијски премијер Ал Багдади ал Махмуди. Истовремено, отписали су га и побуњеници са истока земље, као и званични Вашингтон.

Западни аналитичари ипак сматрају да ни Гадафи нити његова породица не намеравају стварно да се одрекну власти. Уместо тога, сматрају они, либијски лидер спомиње могућност договора само да би продубио неслагање међу члановима алијансе који га нападају.

Понуда за одржавање избора овог пута би могла јаче да одјекне на Западу јер је до светске јавности дошла вест да је у НАТО бомбардовању Триполија 19. јуна погођена породична кућа у којој је погинуло неколико цивила.

Након овог инцидента, Италија је изразила своју спремност за политичко решавање проблема и због недужних жртава бомбардовања изразила бојазан за кредибилитет интервенције НАТО-а у Либији.

-------------------------------------------------------------

Конгрес одбацио продужење интервенције

Амерички Конгрес је са 295 гласова против и 123 гласа за одбио резолуцију која би омогућила да мисија у Либији потраје још годину дана, како је предложио председник Барак Обама. Чак 70 демократа је гласало против, што аналитичари сматрају великим ударцем председнику САД. Али Конгрес је одбио и републикански захтев да се укине финансирање либијског рата, што значи да Конгрес наставља подршку НАТО-у, али та подршка би требало да буде више усмерена на спасавања цивила, а не на ваздушне нападе, пише „Њујорк тајмс”.