Izdat nalog za hapšenje Gadafija

Taman što je libijska vlada u nedelju ponovila ponudu za održavanje izbora na kojima bi se odlučivalo o ostanku Muamera Gadafija na vlasti, Međunarodni krivični sud je juče izdao nalog za hapšenje libijskog lidera. Na osnovu optužnice za zločine protiv čovečnosti terete se i pukovnikov sin Saif al Islam i šef obaveštajne službe Abdulah al Senusi.

Glavni tužilac Krivičnog tribunala Luis Moreno-Okampo je još pre mesec dana od suda zatražio da izda naloge za hapšenje zbog „prethodno planiranih” ubistava antirežimskih demonstranata na početku pobune u Libiji, nakon što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija predao ovo pitanje sudu u Hagu. Tužioci sada smatraju da su rani napadi samo početak zločina koje su počinile vladine snage.

„Zločini se nastavljaju i danas u Libiji. Gadafi mora da bude uhapšen kako bi se zaustavili zločini i zaštitili civili”, saopštio je Moreno-Okampo.

Izdavanje naloga za hapšenje, smatra agencija AP, moglo bi da oteža napore da se pregovorima okončaju sukobi u Libiji.

Međunarodni krivični sud ne raspolaže policijskim snagama i do sada se susretao sa brojnim teškoćama u privođenju osumnjičenih. Najveća verovatnoća za privođenje Gadafija je, smatra AP, samo ukoliko libijski pobunjenici uz pomoć NATO-a preuzmu kontrolu nad Libijom i uspeju da ga uhapse i pristanu da ga izruče.

Da li će se takav scenario odigrati u praksi, teško je reći, budući da je i posle stotinu dana intervencije NATO-a stanje na libijskom ratištu i dalje nerešeno. U najsvežijim informacijama se navodi da je do sukoba došlo na nekih 80 kilometara jugozapadno od Tripolija i da su u borbama poginula dva pobunjenika.

Guma el Gamati, portparol pobunjenika koji pokušavaju da se probiju ka Tripoliju, izjavio je da su u nedelju izbili žestoki sukobi u predgrađu grada Bir al Hanam. Taj grad je važan jer se nalazi na oko 30 kilometara južno od Zavije, koji je glavni zapadni pravac ka Tripoliju.

Do eventualnog pomaka u rešavanju krize moglo bi, čini se, da dođe i na inicijativu zvaničnog Tripolija. Portparol Gadafijevih snaga Musa Ibrahim je izjavio da vlada predlaže period nacionalnog dijaloga, ali i održavanje izbora koje bi nadgledale Ujedinjene nacije i Afrička unija.

„Ako libijski narod na izborima odluči da Gadafi treba da ode sa vlasti, onda će on otići. Ukoliko glasaju za njegovo ostajanje onda će tako i biti”, poručuje Musa Ibrahim.

On je, međutim, naglasio da kakav god da bude ishod izbora, Gadafi neće otići u egzil. „Pukovnik ne ide nikuda, on ostaje u svojoj zemlji”, kategoričan je Ibrahim.

Do bilo kakvog pomena mogućnosti održavanja izbora došlo je početkom meseca, a njihov inicijator je bio niko drugi do Gadafijev sin Saif al Islam. Predlog je potisnut u drugi plan nakon što ga je odbacio libijski premijer Al Bagdadi al Mahmudi. Istovremeno, otpisali su ga i pobunjenici sa istoka zemlje, kao i zvanični Vašington.

Zapadni analitičari ipak smatraju da ni Gadafi niti njegova porodica ne nameravaju stvarno da se odreknu vlasti. Umesto toga, smatraju oni, libijski lider spominje mogućnost dogovora samo da bi produbio neslaganje među članovima alijanse koji ga napadaju.

Ponuda za održavanje izbora ovog puta bi mogla jače da odjekne na Zapadu jer je do svetske javnosti došla vest da je u NATO bombardovanju Tripolija 19. juna pogođena porodična kuća u kojoj je poginulo nekoliko civila.

Nakon ovog incidenta, Italija je izrazila svoju spremnost za političko rešavanje problema i zbog nedužnih žrtava bombardovanja izrazila bojazan za kredibilitet intervencije NATO-a u Libiji.

-------------------------------------------------------------

Kongres odbacio produženje intervencije

Američki Kongres je sa 295 glasova protiv i 123 glasa za odbio rezoluciju koja bi omogućila da misija u Libiji potraje još godinu dana, kako je predložio predsednik Barak Obama. Čak 70 demokrata je glasalo protiv, što analitičari smatraju velikim udarcem predsedniku SAD. Ali Kongres je odbio i republikanski zahtev da se ukine finansiranje libijskog rata, što znači da Kongres nastavlja podršku NATO-u, ali ta podrška bi trebalo da bude više usmerena na spasavanja civila, a ne na vazdušne napade, piše „Njujork tajms”.