Фабрике расту у сремским селима

Рума–Индустрија у румској општини све више иде према селима. Пример за то су новоотворени погон за конфекционирање каблова словеначке фирме „Каблекс груп“ из Тршича, „ИЦМ Електроникс“, фабрика робота, погон за израду жичаних језгара за душеке из Платичева, „Европаркет“ из Никинаца, „Екотерм Игњатовић“ из Хртковаца, а ових дана у Хртковцима почиње градња и новог погона за производњу „пелета“, огревног материјала из биомасе, који подиже француска компанија АТП, а иста фирма ће градити и фабрику за производњу суве хране за кућне љубимце. Тренутно у овим сеоским погонима ради 110 радника, а планови су да се у наредне две године у постојећим и новим погонима у селима запосли још око 330 радника.

Поред сеоских погона, који послују у већ постојећим објектима, чешки „Митас“, бивша фабрика гумених производа „Румагума“, један од највећих произвођача пнеуматика за тешке грађевинске и пољопривредне машине, највећи извозник из Срема, градњом новог погона запослиће нових 215 радника, па ће број запослених овде бити повећан са 502 на 735 радника. У овом тренутку „Митас“ производи 290.000 разних врста пнеуматика, док ће градњом новог погона производња порасти на 450.000 јединица, намењених извозу на светско тржиште. Ту је и „Фриго Жика Соко“, произвођач расхладних уређаја и комора за месну индустрију, угоститељство, трговину, који треба да сагради халу од 2.000 квадратних метара и запосли нових 50 радника. За ова два пројекта потписани су и уговори са СИЕПА о финансијској подршци за запошљавање.

Погон за монтажу бицикала, који је отворила холандска фирма „ИМ Експорп бицикли и делови“, обучио је првих 18 радника који монтирају бицикле намењене извозу у хали бивше румске штампарије. План је да се број радника догодине увећа на 50 монтажера, а крајњи циљ је 200 запослених.

– Имамо одличну сарадњу са инвеститорима, а долазак нових погона у села значи нам веома много. Реч је о чистим технологијама, што значи да ћемо очувати рурална подручја, а омогућити младим људима да остају у селу. Ево, погон „Каблекс групе“, отворен пре пет дана у згради старе школе у Платичеву, у коме је сада само 12 радника, имаће око 150 запослених, махом жена. Други погони већ раде у селима, запослили су раднике, осећа се живост, а то је и гаранција да нам села неће нагло старити као до сада, када су млади људи одлазили у градове. Ми имамо, као и свака општина у Србији, доста објеката који се уз мању санацију могу претворити у производне погоне, па инвеститорима, посебно мањим, сугеришемо да узму те објекте и у њима почну производњу. То наилази на добар пријем и код инвеститора – каже Горан Вуковић, председник општине Рума.

Да је реч о озбиљним погонима у селима сведочи и чињеница да је у Платичеву отворена и фабрика робота. Истина, запослено је десет инжењера електроничара, али „сеоски роботи“, како каже власник Драган Мићић, стигли су већ у циглане у Ландовици код Призрена, „Ударник“ у Инђији и Тонск у Сибиру, а припрема се производња и нове генерације робота за потребе домаће и стране индустрије.

„Европаркет“ из Никинаца производи паркет од чувеног храста лужњака за руско тржиште, и то у старту са 50 радника, а повећање производње и запошљавање нових радника одређиваће тржиште. Ову фирму саградила су три приватна предузећа – „Екотерм Игњатовић“ из Хртковаца, „Златић“ из Ужица и „Еврохраст“ из Осијека.

Погон за производњу огрева „пелет“, који отвара француска фирма АТП, запошљаваће 30 радника, а сировина је на сремским њивама. У огревни материјал претвараће сламу од пшенице, соје, јечма, кукурузовину, биомасу која се до данас спаљивала на њивама. И фабрика суве хране за кућне љубимце, француско-српско-словеначки пројекат, добила је сву документацију и очекује се почетак њене градње. Ту ће у старту радити 60 радника, а циљ је годишња производња 100.000 тона ових производа, са око 150 запослених, што би требало да се постигне у року од две године од завршетка фабрике.

– Што се села тиче, посао добро напредује, међутим, не могу бити задовољан, јер мало је инвеститора ако се зна да имамо и индустријску зону код Руме на око 300 хектара, а на берзи рада је више од пет хиљада незапослених. Надамо се да ће инвестиције кренути, јер у овом трену има десетак заинтересованих страних и домаћих компанија да улажу у Руми. Међутим, то тек треба да се догоди. Ништа унапред не могу да тврдим – каже Вуковић.