Кључ је у модернизацији

Господин Лазански каже да је „мало збуњен” јер има утисак да се неке бројке не поклапају изизвештајаса конференције СДУза медије и из могодговорана његов коментар иницијативе Социјалдемократске уније. Да не бих даље збуњивао ни њега ни читаоце,покушаћу да будем што конкретнији.

Предлогом СДУ предвиђено је да се смањи укупно бројно стање људства, наоружањаи војне опреме, дакле да Војска Србије у квантитативном смислу буде смањена за 35 одсто. У предлогу је изнета и идеја о укидању појединих јединица које, према анализи СДУ, представљају непотребно оптерећење. Тим смањивањем оружаних снага била би ослобођена средства у истом проценту. Део тих средстава, односно 20 одсто, био би искоришћенза унапређење просвете и здравства, док би преостала ослобођена средства била усмерена на побољшањеобуке припадника ВС и модернизацијувојне опреме.

Мислим да је излишно улазити у расправе о терминологији, али како господин Лазански тврди да наоружање и војна опрема нису исто, морам да приметим да се у годишњаку,,Military Balance”, Интернационалног института за стратегијске студије из Лондона, на који се уважени војни коментатор често позива, реч „equipment”, што на српском значи опрема, користи да би се навео списак наоружања у некој армији, док Војна енциклопедија издата у Београду 1973. у петом тому каже да се под наоружањем подразумева и сваопрема једне армије.

Такође, тешко могу да прихватим да господин Лазански, када пише своје коментаре, увек иде „по балканским складиштима и ливадама”, а ипак често има врло добре податке о томе колики део војне опреме неке државе је употребљив. Управо та војна публицистика, коју помиње господин Лазански, даје и преглед наоружања у употреби, али и организацију и број борбених јединица. Занимљиво је да је тренутно Србија друга у региону по броју оклопних и механизовано-пешадијских батаљона, а прва по броју артиљеријских и батаљона специјалне намене.

Чињеница да господин Лазански помињеинтервју који је обавио са командантом британских снага у Фокландском рату указује ми да је сер Џон Вудворд, познатији као Сенди, извршио велики утицај на господина Лазанског, јер управо он данас у британској јавности представља највећег борца против смањења војних издатака. Господин Лазански такође поставља питање на основу чега смо одабрали да ослобођена средства одвојимо башза здравство и школство. Осим што су то данас вероватно две најугроженије области у нашој земљи, ова иницијатива СДУ је само део ширег предлога за рационализацију државног буџета.

Завршио бих одговором господину Лазанском како мањи број истих тенкова може бити убојитији од већег броја истих тенкова. Квалитетнија обука, боље одржавање, стална модернизација су рецепт који неминовно доводи до тога, а то је могуће само ако смањите број јединица и људства, или повећате буџет, што је немогуће. Доказ за овакве ставове можете наћи у искуству Трећег и Четвртог арапско-израелског рата када су израелске одбрамбене снаге победиле противника иако су биле бројчано инфериорније а користиле су оружје исте генерације као противничка страна. Оно што је после ове полемике остало као питање јестеза какав вид ангажовања ми желимо да припремимо нашу војску. Какав потенцијални сукоб предвиђамо у будућности? Србија тренутно има веома добре односе са свим својим суседима, определила се за решавање проблема у вези са статусом Косова мирним путем, а односи са НАТО-ом су најбољи у последњедве деценије. Да ли господин Лазански прогнозира неки већи сукоб у који би Србија опет могла да буде увучена? Нису ли нам деведесете биле и сувише?

председник ИО Социјалдемократске уније