Ključ je u modernizaciji

Gospodin Lazanski kaže da je „malo zbunjen” jer ima utisak da se neke brojke ne poklapaju izizveštajasa konferencije SDUza medije i iz mogodgovorana njegov komentar inicijative Socijaldemokratske unije. Da ne bih dalje zbunjivao ni njega ni čitaoce,pokušaću da budem što konkretniji.

Predlogom SDU predviđeno je da se smanji ukupno brojno stanje ljudstva, naoružanjai vojne opreme, dakle da Vojska Srbije u kvantitativnom smislu bude smanjena za 35 odsto. U predlogu je izneta i ideja o ukidanju pojedinih jedinica koje, prema analizi SDU, predstavljaju nepotrebno opterećenje. Tim smanjivanjem oružanih snaga bila bi oslobođena sredstva u istom procentu. Deo tih sredstava, odnosno 20 odsto, bio bi iskorišćenza unapređenje prosvete i zdravstva, dok bi preostala oslobođena sredstva bila usmerena na poboljšanjeobuke pripadnika VS i modernizacijuvojne opreme.

Mislim da je izlišno ulaziti u rasprave o terminologiji, ali kako gospodin Lazanski tvrdi da naoružanje i vojna oprema nisu isto, moram da primetim da se u godišnjaku,,Military Balance”, Internacionalnog instituta za strategijske studije iz Londona, na koji se uvaženi vojni komentator često poziva, reč „equipment”, što na srpskom znači oprema, koristi da bi se naveo spisak naoružanja u nekoj armiji, dok Vojna enciklopedija izdata u Beogradu 1973. u petom tomu kaže da se pod naoružanjem podrazumeva i svaoprema jedne armije.

Takođe, teško mogu da prihvatim da gospodin Lazanski, kada piše svoje komentare, uvek ide „po balkanskim skladištima i livadama”, a ipak često ima vrlo dobre podatke o tome koliki deo vojne opreme neke države je upotrebljiv. Upravo ta vojna publicistika, koju pominje gospodin Lazanski, daje i pregled naoružanja u upotrebi, ali i organizaciju i broj borbenih jedinica. Zanimljivo je da je trenutno Srbija druga u regionu po broju oklopnih i mehanizovano-pešadijskih bataljona, a prva po broju artiljerijskih i bataljona specijalne namene.

Činjenica da gospodin Lazanski pominjeintervju koji je obavio sa komandantom britanskih snaga u Foklandskom ratu ukazuje mi da je ser Džon Vudvord, poznatiji kao Sendi, izvršio veliki uticaj na gospodina Lazanskog, jer upravo on danas u britanskoj javnosti predstavlja najvećeg borca protiv smanjenja vojnih izdataka. Gospodin Lazanski takođe postavlja pitanje na osnovu čega smo odabrali da oslobođena sredstva odvojimo bašza zdravstvo i školstvo. Osim što su to danas verovatno dve najugroženije oblasti u našoj zemlji, ova inicijativa SDU je samo deo šireg predloga za racionalizaciju državnog budžeta.

Završio bih odgovorom gospodinu Lazanskom kako manji broj istih tenkova može biti ubojitiji od većeg broja istih tenkova. Kvalitetnija obuka, bolje održavanje, stalna modernizacija su recept koji neminovno dovodi do toga, a to je moguće samo ako smanjite broj jedinica i ljudstva, ili povećate budžet, što je nemoguće. Dokaz za ovakve stavove možete naći u iskustvu Trećeg i Četvrtog arapsko-izraelskog rata kada su izraelske odbrambene snage pobedile protivnika iako su bile brojčano inferiornije a koristile su oružje iste generacije kao protivnička strana. Ono što je posle ove polemike ostalo kao pitanje jesteza kakav vid angažovanja mi želimo da pripremimo našu vojsku. Kakav potencijalni sukob predviđamo u budućnosti? Srbija trenutno ima veoma dobre odnose sa svim svojim susedima, opredelila se za rešavanje problema u vezi sa statusom Kosova mirnim putem, a odnosi sa NATO-om su najbolji u poslednjedve decenije. Da li gospodin Lazanski prognozira neki veći sukob u koji bi Srbija opet mogla da bude uvučena? Nisu li nam devedesete bile i suviše?

predsednik IO Socijaldemokratske unije