Бацковић: Не повећавамо дуг „Галенике”

Не повећавамо дуг „Галенике”, нити пореских обвезника, већ само већину краткорочних задужења претварамо у дугорочна, каже за „Политику” Дејан Бацковић, председник Управног одбора ове фабрике лекова, поводом информације да ће им влада дати гаранцију за нови кредит, вредан 70 милиона евра.

Бацковић, који је иначе и директор СПС-а, коме по коалиционом споразуму припада управљање овом фармацеутском компанијом, од пре неколико дана преузео је обавезу извлачења предузећа из кризе, настале блокадом рачуна, односно немогућношћу измиривања обавеза.

У „Галеници” се надају да ће ових дана са банкама постићи споразум о деблокади рачуна и репрограму дуга, и да ће обавезе одложити на седам година, са тим да у прве две плаћају само камату. Највећи повериоци, и то за градњу нове фабрике лекова, су Банка Интеза и Уникредит банка.

– Предузеће има 43 милиона евра краткорочних обавеза, а остало су дугови према добављачима. Ти краткорочни кредити, које смо морали да узимамо за одржавање ликвидности, зато што имамо велика потраживања према веледрогеријама, врло су неповољни, са каматом до 25 одсто годишње – објашњава Бацковић.

Јуче је у фабрици лекова направљена нова организациона шема тако да ће генерални директор уместо седам, убудуће имати три помоћника и да ће уместо 14, бити осам сектора.

– По мојој процени, у наредна три месеца може се уштедети око 650.000 евра, делом на платном фонду. Онима који раде у производњи, плате се неће смањивати, али ће се коефицијент плате генералног директора смањити. Има и оних који иду у пензију, а видећемо да ли су могуће уштеде у транспорту лекова, јер ми немамо камионе који их превозе, а сада ћемо видети шта је за нас исплативије – каже садашњи први човек фармацеутске компаније.

Бацковић наводи и да ће одлука владе, од прошлог четвртка, да новац, који држава мора да плати за лекове, иде директно „Галеници”, као и другим снабдевачима здравства, бити од велике користи. Тај износ ће бити умањен само за марже које припадају веледрогеријама. У досадашњем систему наплате, веледрогерије су биле посредници, а држава је плаћала лекове болницама и апотекама, па је због неликвидности, првенствено веледрогерија у том ланцу, новац фабрикама лекова каснио месецима.

„Галеници” су се, кажу у фабрици, задужења према банкама дуплирала по основу издатих меница. Систем је био следећи: за издату робу вредности, на пример, од 100 милиона евра, од веледрогерије су се обезбеђивали меницом исте вредности са одређеним роком доспећа. Како је фабрици новац из разних разлога требао, меницу су код банке наплатили раније, али само са половином њене вредности. Пошто веледрогерије у моменту доспећа менице нису имале новца, банке су је активирале и то на пун износ. Тако је предузећу дуг дуплиран у односу на стварна средства која су добили.

Да ли због блокаде рачуна и дуга ове фармацеутске компаније од 120 милиона евра, у Влади Србије као да су поново на дневни ред ставили њену приватизацију. Замисао је, према ономе што је изјавио Небојша Ћирић, министар за економију и регионални развој, да држава стратешком партнеру понуди 70 одсто капитала, а да задржи 25-30 одсто, ради контроле.