Боримо се за сопствену истину

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – После заиста велике узбуне у српској дијаспори, организовања протеста и петиција преко „Фејсбука”, размена информација и ставова преко „Твитера” и полемичких изјава на „Јутјубу”, амбасадор Србије у САД Владимир Петровић је управи телевизије Ен-Би-Си Јуниверзал упутио протестно писмо са захтевом да предузме мере против клевета које је у својој емисији изнела комичарка Челси Хендлер, а поводом неуспелог концерта поп звезде Ејми Вајнхаус. Тим поводом смо замолили амбасадора Петровића да за „Политику” објасни разлоге за овај потез.

„Мислим да смо морали да реагујемо с обзиром на талас јаких емоција које је испад ове комичарке изазвао код наше дијаспоре и код куће. То је, уосталом, у опису мог посла као амбасадора и део дужности свих наших дипломата… Очекујем да ће ускоро добити одговор и да ћемо имати прилику да у тој телевизији о свему мирно разговарамо.”

Какав је по Вашој оцени имиџ Србије у Америци данас?

У питању је инерција лоших слика и стереотипа стечених током деведесетих, када је против нас заиста вођена велика пропаганда. Ми покушавамо да те стереотипе мењамо и да покажемо каква је стварно Србија и какви су Срби.

Какве мере као амбасада предузимате да тај имиџ поправите?

Ја као амбасадор покушавам да што више будем у америчким медијима, затим да у разговорима са новинарима који су акредитовани овде у Вашингтону изнесем шта је Србија данас. Настојимо и да скренемо пажњу и на теме које су од неких политичких кругова мало скрајнуте, не могу да кажем да ли намерно или не, као што је случај трговине органима на Косову и другим стварима. Ми покушавамо да и то постане медијска тема.

Ствари се, са друге стране, мењају набоље и независно од државе и амбасаде: овде је рецимо веома популаран Новак Ђоковић и он доноси једну другачију слику о Србији. Није без значаја и то што су неки наши фестивали попут Егзита и Гуче успели да и овде привуку пажњу и генеришу позитиван публицитет. На популарном каналу Дискавери недавно смо имали причу о мосту преко Аде у Београду. Све су то ствари које мало-помало мењају слику о нама.

Да ли је Ваше писмо, односно реакција наше државе, можда била прејака, с обзиром на повод? Био је то лош хумор у једној хумористичкој емисији, на телевизији која ипак није у центру пажње овдашње јавности?

Из мог личног искуства, а и поучен искуствима других земаља, на пример Израела, који не пропушта да реагује и на најмањи повод, кад год је поменут у негативном смислу, па можда и неким стварима које смо ипак научили из деведесетих година, сматрам да треба реаговати и на наоко безначајне ствари. Мислим да је важно у свакој прилици борити се за сопствену истину и права.

Пошто дуго живите у Америци, какво је Ваше лично мишљење о америчком политичком хумору, који је као жанр веома популаран? Готово свака телевизија која држи до себе има свог комичара и такву врсту емисије?

То је посебан начин на који се обичним људима популаризује политика, мада се често прелазе границе политичке коректности. И сама Челси Хендлер, коју сам гледао неколико пута, стално је на ивици, а понекад, као у овом случају, преврши меру доброг укуса. То јесте културолошки другачије од нашег хумора, мада се види да се сличне емисије полако примају и у Србији. Најзад, може из овога да изађе и нешто позитивно: дошли смо у ситуацију да се прича о Србији, а на нама је да ово искористимо на начин који нам одговара.

Зашто је, по Вашем мишљењу, ово изазвало толико реакција, пре свега код наше дијаспоре?

Томе је пре свега допринео напредак технологије. Пре само 10 година није било ни „Фејсбука” ни „Твитера” нити „Јутјуба”, који данас омогућавају да се чињенице и испади Челси Хендлер за само неколико сати рашире до великог аудиторијума. Самим тим дошло је и до већег реаговања.

------------------------------------------------------------

Предраг Пајић: Прејака реакција

Вашингтон – Челси Хедлер је комичарка која нема никаквог утицаја, она је тотално необавештена и о земљи и о народу, а цела епизода у сваком случају више говори о њој него о Србији. Мислим да је званична реакција била прејака – уплитати се у полемику на таквом нивоу је непотребно – мада су у писму амбасадора, односно владе, изнети јасни аргументи, каже за „Политику” Предраг Пајић, виши библиотекар Конгресне библиотеке, који већ деценијама анализира имиџ прво Југославије, а затим Србије у америчкој јавности.