Банка се прерачунала

ТЕМА ДАНА
Око 350 најуспешнијих студената државних факултета, који су апсолвирали са просечном оценом 9,50 и више, сутра ће, у Дому народне скупштине, бити награђени стипендијама "Eurobanke EFG" у износу од 1.000 евра. Иако је 6. јула, на конференцији за новинаре у Влади Србије, најављено да ће стипендије бити додељене студентима завршене године, о чему су факултети званично обавештени 6. септембра, прошле недеље је овај критеријум напрасно промењен. Банка је одлучила да награди сасвим нову групу академаца, искључиво апсолвенте који су одслушали предавања. Ова одлука највише је погодила студенте који су, са највишом просечном оценом, уписали завршну годину и месецима се надали да ће крајем године допунити буџет. Оштећени академци са свих факултета, како незванично сазнајемо, чак су најавили да ће, у време доделе награда, протестовати испред Дома народне скупштине. 

И руководства шест државних универзитета, као и факултета, прилично су затечени променом критеријума, јер су у четвртак 16, новембра обавештени да би до понедељка 20. новембра, требало да доставе нове спискове најуспешнијих студената.

Жељка Добрић из "Eurobank EFG" која је прикупљала податке од факултета, није желела да даје изјаве о овој теми, која се очигледно претворила у запажен маркетиншки промашај, па нас је упутила на Агенцију за односе са јавношћу "McCann Erikson". У саопштењу написаном у име банке каже се да ће, према одлуци и протоколу потписаном у јуну 2006. године са Министарством просвете и спорта, само најбољи апсолвенти, са просечном оценом изнад 9,50 (који су одслушали предавања са завршне године) бити награђени кроз њихов програм стипендија.

"Уверени смо да се слажете са нама да не можемо два пута да наградимо исте студенте (онe који започињу завршну годину и оне које завршавају студије) јер је циљ програма од почетка био да награди студенте који завршавају студије и имају одличан просек (изнад 9, 50). Било који други начин проширења школарина не би био фер према студентима и ми никада нисмо заступали такав третман", наглашавају заступници ове банке.

Међутим, у саопштењу ове куће од 6. јула пише да ће поменутим програмом донације бити обухваћени најбољи студенти завршне године свих државних факултета у Србији. Том приликом је најављено да је за стипендије намењено милион евра и то за ову и следећу годину. Тада је процењено да наведене услове испуњава око 340 академаца.

Али када су студентске службе почеле да обрађују спискове, како сазнајемо од универзитетских службеника, установљено је да ће овај број бити много већи. Само на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду првобитни критеријум испунило је 120 студента завршне године.

Према речима професора др Владиславе Фелбаб, продекана за наставу ове високошколске установе, првобитно им је речено да припреме спискове успешних студента завршне године, а неколико дана касније обавештени су да је реч о студентима завршних година.

– Будући да нам је обавештење стигло крајем школске године, када студенти увелико полажу испите, није нам било јасно шта подразумева синтагма завршне године. То могу бити студенти треће и четврте године. Тражили смо објашњење од Министарства просвете и спорта, где нам је протумачено да је ипак реч о студентима четврте године. Када је донета одлука о стипендирању, вероватно нико није могао да процени тачан број академаца који испуњавају задате услове, па су критеријуми накнадно мењани. Али, ми не можемо да се мешамо у одређивање правила, јер онај ко плаћа може и да намеће услове – објашњава наша саговорница и додаје да ће 22 апсолвента добити стипендију. Она ипак мисли да је свака помоћ  добродошла.

Професор др Зоран Поњавић, продекан за наставу Универзитета у Крагујевцу, истиче да их је ова збрка довела у незгодан положај.

– Имали смо неколико дана да обавестимо свих једанаест факултета да саставе у потпуности нове листе успешних студента – наглашава наш саговорник и додаје да су 23 студента завршне године имала просек неопходан за добијање стипендија, а да је број успешних апсолвената барем двоструко мањи.

– Мислим да банка није имала довољно новца за остварење првобитног плана, али њихова обавеза требало би да буде у складу са рекламом коју добијају овим потезом – сматра др Поњавић.

И на београдском Медицинском факултету се слажу да академци имају право да буду разочарани, јер је ће уместо 27 претходно изабраних и обавештених студената шесте године, стипендију добити 17 апсолвената.

И на београдском Електротехничком факултету број стипендиста је знатно смањен. Уместо 42 предложена студената завршне године Електротехничког факултета у Београду, стипендије ће добити само њих седам који су одслушали предавања.

Према мишљењу најуспешнијих академаца са ове престижне високошколске установе, који су се први јавно побунили због ових промена, било би праведније да је критеријум пооштрен, а не преко ноћи измењен.

– Ако није било довољно средстава могли су да награде најбоље од најбољих и збрка би била далеко мања – слажу се наши саговорници.

На њиховој страни је и професор др Бранко Ковачевић, декан, који истиче да најбољи студенти факултет завршавају пре рока, не уписују апсолвентски стаж, а  многи од њих убрзано студирају.

– Студенти који су мислили да ће добити стипендију, осећају се превареним. Неки су још у јулу чули за ову намеру и то их је сигурно додатно мотивисало. Зар није боље да их награђујемо у току студирања да би они своје обавезе што успешније завршавали? – мишљења је декан.

Према његовим речима новац је сигурно потребнији студентима него апсолвентима који сутра могу да добију диплому, а и запослење, поготово у овој струци која је изузетно цењена и тражена.

Сви наши саговорници сложни су да је свака помоћ академцима добродошла, али ипак дародавци би, пре објављивања намера, требало да усагласе своје могућности са реалним бројем оних које желе да награде. Тек после тога могу да објаве јединствене и јасне критеријуме од којих не би смели да одступе. На тај начин била би избегнута погрешна тумачења и незадовољство студената.

--------------------------------------------------------------------------

Незадовољни имају још једну прилику

У Министарству просвете и спорта кажу да они немају право да се мешају у одређивање критеријума за доделу ових стипендија.

– Одговорни смо само за прикупљање и веродостојност података о просечним оценама и статусу студената. Дародавац, "EFG" банка једина је меродавна да одлучује о кругу, тачније броју студената који ће награду добити. Њихова жеља је била да износи стипендија буду виши, а како је протоколом предвиђено да се стипендије додељују у овој и следећој години определили су се да то буду апсолвенти. Сви остали студенти завршних година имају могућност да стипендије добију следеће године – наглашава Емилија Ковачевић, помоћник министра просвете и спорта.