Проверити све појединости

Светска банка је на територији бивше СФРЈ почетком деведесетих година започела финансирање пројекта устројавања катастра непокретности. Обичним језиком говорећи, тај процес треба да представља гашење евиденције земљишне књиге (у неким деловима Србије се евиденција водила у књигама тапија или грунтовним књигама на територији којом је некада владала Аустроугарска) о имовинским правима на непокретностима и сједињавање са евиденцијом катастра који је до тада водио само евиденцију о површинама парцелама, њиховим деобама и слично.

Што се тиче Светске банке, пројекат је одавно требао да буде завршен и сви подаци дигитализовани и пренесени у јединствену евиденцију.

У пракси, барем када је Србија у питању, остало је још много тога да се уради. Челници Републичког геодетског завода, институције која је главнокомандујућа по питању устројавања катастра непокретности, већ више од десет година баратају цифром од 86 одсто територије Србије у којој је успостављена јединствена евиденција имовинског и катастарског стања.

Сам процес устројавања започиње прикупљањем података из земљишних или других, поменутих, јавних имовинских књига. Затим се ти, имовински подаци, везани за одређену парцелу, спајају са подацима за исту парцелу, које води Републички геодетски завод (у широко употребљаваном говору „катастар“).

Крајњи резултат овог процеса је формирање листова непокретности који личе на земљишно-књижне изводе и у којима стоје имовински подаци о одређеној парцели и непокретностима које се налазе на њој. Уз листове се израђује и Дигитални катастарски план, чија често употребљавана скраћеница гласи ДКП. Најједноставније речено, то је дигитализован цртеж катастарске парцеле смештен на своје место у простору.

Када се заврши формирање листова непокретности и израда дигиталног катастарског плана, може да почне оно, што се стручно назива: „Излагање података катастра непокретности на јавни увид и упис права на непокретностима”.

У пракси то изгледа овако:

У одређеним просторијама у неком делу града или самом катастру формира се једна или више комисија, за одређену катастарску општину (или део катастарске општине), која се састоји од председника (који је правник) и неколико чланова.

Затим би требало да они позову странке које би могле имати права на парцели (чије податке имају у јавним књигама) и да у њиховом присуству сачине записник који има исту снагу као и решење које касније, у поступку одржавања катастра непокретности, добијете када предате документацију за упис права на стану, кући или другој непокретности.

Како је катастар непокретности требао да буде устројен још крајем 2010. године, а ни у овој му се не назире крај, излагање података се ради све брже и грешака је све више.

Из тог разлога ћемо вам навести неколико разлога због којих морате посетити комисију за излагање података катастарске општине на којој се налази ваша непокретност, док се исто не заврши, без обзира на то, што сте, можда, већ били уписани као власник у земљишним или другим књигама:

1. Може се десити да услед рокова које комисије имају да заврше излагање и великог обима података катастарске општине, они забораве да вашу непокретност пренесу у јединствену евиденцију катастра непокретности,

2. Није редак случај ни да вас упишу као власника на комшијином стану или кући, а комшију на вашој непокретности, нарочито у случајевима када станови или куће имају сличне ознаке (1А, 1Б,1В...);

3. Услед специфичности начина вођења евиденције у земљишним и другим књигама и недовољне обучености кадра може се, такође десити да уместо вас упишу неког од претходних власника;

4. На одређеним територијама Србије је шездесетих и седамдесетих година прошлог века рађена, такозвана, ревизија премера. Она је требало да представља усклађивање фактичког са катастарским стањем. Том приликом се није водило рачуна о власничкој евиденцији на парцелама, па се дешавало да се више катастарских парцела споји у једну само зато што на њиховим међама није било ограде која би показала да припадају различитим власницима или зато што је општина имала намеру или је већ делимично извршила изузимање и експропријацију тих парцела. Овај проблем је нарочито изражен у неким деловима Београда (део уз Звездарску шуму, готово цео Коњарник, део уз халу „Пионир“).

За земљишну књигу ревизија премера готово никада није представљала правни основ и није радила деобу нити спајање парцела насталих као последица ревизије премера. Последица, овог, углавном неуспелог, експеримента, јесте да на катастарском плану постоји једна парцела, а у земљишној књизи више парцела са различитим власницима. Крајњи резултат је да ћете се после завршетка излагања у катастру непокретности ви и ваше комшије наћи као заједнички, неопредељени (идеални), сукорисници на једној парцели ни криви ни дужни. Ово производи да ћете морати, за сваку интервенцију која захтева одобрење за градњу или сличан папир, затражите сагласност својих комшија који су се мимо своје воље нашли са вама у истој врећи.

Лек за ово је да у току излагања тражите: „враћање катастарског на земљишно-књижно стање“ управо из разлога што ревизија премера није водила рачуна о имовинском стању и што сврха исте ревизије више нема оправдања,

5. Неретко се дешава да уколико у току излагања података катастарске општине затражите упис права својине на објекту који има исти парцеларни број као околно земљиште, добијете само упис власништва на објекту, а не и право коришћења (или власништво, уколико на тој територији није било национализације после рата), на сопственом земљишту. Већ вам је, из претходно наведеног, јасно зашто се ово дешава.

Савет је да истим захтевом тражите упис права на објекту и земљишту које носи исти парцеларни број као објекат.

6. Велики проблем представљају и катастарске општине у којима се бројеви земљишно-књижних и катастарских парцела разликују. Ту је нарочито битно да учествујете у излагању ваше парцеле или непокретности на јавни увид, јер јако мали број запослених у катастру зна да изврши тачну идентификацију катастарских са земљишно-књижним парцелама. Донесите све папире који потврђују да се ваша непокретност налази на баш одређеној катастарској парцели, а којој одговара, баш одређена земљишно-књижна парцела.

Свима онима чије се непокретности налазе у устројеној евиденцији катастра непокретности (стручни назив је „одржавање катастра непокретности”), а којима се десио неки од наведених случајева објаснићемо пут који води до исправке грешке која се десила приликом излагања података на јавни увид.

За почетак, морате имати у виду, да без обзира што је грешку направила комисија коју је ангажовао Републички геодетски завод, ви сте ти који морате да поднесете „Приговор на излагање података катастарске општине за парцелу...”

Процедура изгледа, углавном, овако (кажемо „углавном“ јер разне службе катастра раде по приговорима на начине који представљају њихово слободно тумачење закона):

 Надлежној служби РГЗ (Републички геодетски завод) подносите приговор. Имате рок од 5 година од потврђивања одређене катастарске општине (надамо се да у време када овај текст изађе у штампу не ступи на снагу нека нова измена Закона о државном премеру и катастру, која ће променити овај рок).

 Уз приговор приложите доказе да сте заиста ви власник одређене непокретности (у оригиналу или овереној фотокопији) и објасните где је настала грешка (сами ће је тешко пронаћи). Доставите и фотокопију личне карте.

 Онда ће катастар да закаже „јавну расправу” (звучи застрашујуће, зар не?). Прво погреше, а онда вас зову да заједно са осталим колатералним штетама излагања констатујете да ви треба да се упишете на својој кући, а комшија на својој. Уколико се деси, да из било ког разлога, уредно позвани комшија, тренутно уписан на вашој кући, неће да се врати у своју, ваша агонија се наставља. Првостепени орган катастра ваш приговор шаље другостепеном органу при Министарству заштите животне средине, рударства и просторног планирања. Тамо ће се задржати, годину, две, док се не реши.

 Уколико је комшија сагласан са чињеницом да је ваша кућа заиста ваша, а његова заиста његова, сачињава се закључак којим се констатује да се ви уписујете на својој непокретности, а комшија, поново, постаје власник своје. Да парадокс буде још већи, на тај акт се има право жалбе у року од 15 дана од дана достављања истог.

 О детаљу који говори о томе коме се све може доставити овај акт, на основу слободне судијске процене надлежног правника, боље да не говоримо, јер се грешке те природе, заиста дешавају јако ретко.

Општи савет је да проверите да ли сте и даље уписани на својој непокретности. Не треба то да чините често. Ако сте већ једном уписани у јединствену евиденцију катастра непокретности минималне су шансе да се то промени.

Уколико су ваше напокретности на катастарској општини где тек треба, или се врши излагање података катастра непокретности на јавни увид, испратите „излагање” ваше парцеле, јер је исправљање овакве грешке у поступку „одржавања” катастра непокретности далеко компликованије.

На интернет страни Републичког геодетског завода можете проверити да ли је катастарска општина и парцела на којој се налази ваша непокретност у поступку излагања или је већ на тој територији устројен катастар непокретности:

http://www.rgz.gov.rs/reg-opstina/default.aspx

Поднесци надлежној служби катастра непокретности се предају у писарници, јер ћете једино тако сазнати који заводни број је добио ваш предмет. Слање поштом није препоручљиво из разлога што службе које обухватају више катастарских општина не воде евиденцију о поднетим захтевима на једном месту, па можете лутати од једног до другог шалтера док не сазнате заводни број вашег предмета.