Црква није пиљарница

Марко Павловић, шеф финансијског одељења Патријаршијског управног одбора СПЦ, памти да је 1984. године неком у Управи прихода општине Стари град у Београду пало на памет да оде у Патријаршију и принудно наплати порез.

– Сећам се, дошла је једна жена из општине. Уз кафу сам јој љубазно објаснио улогу и значај Српске православне цркве. Дао сам јој и неку литературу и на растанку поручио – ако Стари град не може без новца Патријаршије не треба ни да постоји као општина. И више нису долазили – прича он.

Питање да ли цркве треба да буду ослобођене пореза или да га плаћају разматрале су све послератне владе. Често су и саму СПЦ консултовали, али на крају је решавање тог питање заобилажено. И поред појединих неспоразума, Српска православна црква у пракси углавном није имала већих проблема што није плаћала порез.

Својевремено су се Патријаршији обратили из једног епархијског центра, јер им је дошла финансијска полиција која се распитивала зашто та организациона јединица СПЦ нема регистрациони број.

"Кад су ме звали телефоном питао сам их да ли мисле на број који добијају трафике и пиљарнице. Па побогу, господо, да ли ви знате да је СПЦ регистрована 1219. године када је свети Сава добио аутокефалност од Васељенске патријаршије", упитао их је, како каже, тада Марко Павловић.

Касније, кад су у Патријаршији одлучили да се региструју како би предупредили сличне неспоразуме, из надлежне службе су им поручили: "Како да вас региструјемо, па ви сте Српска православна црква".

Пре шест-седам година, пре увођења ПДВ-а, појавиле су се такозване књиге изјава у којима се водила евиденција добара и услуга на које се није плаћао порез. По препоруци Министарства финансија Управа јавних прихода Скупштина општине Стари град је Патријаршији дала такве књиге.

– Све до увођења ПДВ-а смо их користили. Ништа се није крило, тако да смо потпуно правно и легитимно били ослобођени плаћања пореза. Ако бисмо купили 20 тона парафина за свеће давали бисмо изјаву и све је добро функционисало. Али, било је изузетака – такве књиге, рецимо, нису могли да добију у Краљеву, Крагујевцу и Гучи, па су се сналазили на друге начине – каже Павловић, додајући да је погрешно мишљење да је српска црква богата.

После Другог светског рата комунисти су конфисковали земљу и новац СПЦ тако да је она доведена до просјачког штапа. Законом о аграрној реформи и колонизацији из 1946. године Цркви је одузето 70.000 хектара земље и шума. Касније, Законом о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта из 1958. године, СПЦ је национализовано 1.180 црквених зграда у вредности од тадашњих осам милијарди динара, а одузета су јој и новчана средства којима је располагала.

– Његова светост патријарх Павле је против тога да на било који начин оштетимо неку институцију или државу. Увек се противио да СПЦ тражи неку донацију. Рецимо, никад није потписао захтев Телекому Србије да нам помогне у једном пројекту. Говорио је, ако нам Телеком то да, значи да мора од неког тај новац да узме – истиче Павловић.

Било је покушаја неких људи да убеде СПЦ да отвори банку, али патријарх Павле никада није такав предлог прихватио, није хтео чак ни да разговара о томе.

--------------------------------------------------------------------------

Царинске олакшице

До пре неколико година цркве и верске заједнице могле су да увозе аутомобиле без плаћања царине.

"Више нема те могућности, јер је било разних злоупотреба. Али били бисмо захвални држави ако би поново увела ту могућност. Једно је ако свештеник купи аутомобил као приватно лице. Тада је дужан да плати све дажбине. Али ако он аутомобил користи као службено возило, за обављање пастирске делатности, требало би да возило буде ослобођено царине", сматра Франц Шенк, секретар београдског надбискупа Станислава Хочевара.

Марко Павловић, из СПЦ, каже да је та привилегија морала бити укинута.

– Из Царине су до владе стигле информације о злоупотребама аутомобила који су се увозили. Зато је та могућност морала да се укине и СПЦ је такву одлуку подржала. Ако вам се нешто омогући, а ви то злоупотребите, без обзира на то што је реч о појединцима, онда немате више никаквих права. Због тога је, када је рађен Нацрт закона о ПДВ-у, избачена могућност да свештеници који зидају приватне куће буду ослобођени пореза на грађевински материјал – објашњава Павловић.

Из Управе Царине поручују да цркве и верске заједнице по садашњим прописима могу бити ослобођене царине на увоз робе која се користи искључиво у верске сврхе, али уз претходно прибављен доказ да се та роба не производи у земљи. Међутим, такав доказ се не подноси када цркве и верске заједнице робу добијају бесплатно из иностранства.

На основу царинског закона прописана повластица се не односи на путничке аутомобиле, без обзира на то да ли је у питању увоз или поклон.