Сваки десети пробао дрогу

Сваки десети грађанин Србије пробао је дрогу, а највећи број њих марихуану, резултат је истраживања "Злоупотреба наркотика у Србији", које је урађено на узорку од 10.690 становника старости од 15 до 59 година. Ова студија је рађена у јуну ове године по методологији Европског центра за праћење злоупотребе наркотика, а резултати говоре да највећи број особа које користе наркотике живи у Београду и Војводини. По подацима из овог истраживања, које је реализовала агенција "Стратешки маркетинг", контакт са наркотицима у последњих годину дана имало је 3,7 одсто од укупног броја испитаника, а марихуана и екстази су дроге за које влада највеће интересовање на српском тржишту наркотика.

Резултати ове студије говоре да је просечан узраст кад се први пут експериментише са наркотицима – 16 година. Ово истраживање, такође, показује да мушкарци три пута чешће користе дрогу него жене, као и да особе вишег степена образовања и бољег материјалног стања чешће користе психоактивне супстанце.

"У породицама нижег социо-економског статуса присутнији је алкохол", каже др Мира Ковачевић, психијатар из Завода за болести зависности и члан Републичке комисије за борбу против наркоманије, на јучерашњој конференцији за новинаре.

Она је додала да ова студија није дала одговор на питање колико у Србији има наркомана и није демантовала мишљења стручњака разних профила који процењују да у нашој земљи живи између 30.000 и 100.000 зависника, али је истакла да искуство лекара који раде у болницама и заводима за лечење болести зависности говори да су две трећине особа које затраже помоћ психијатра – хероински зависници.

"Није занемарљив ни податак да је свака пета жена у Србији у последњих годину дана узимала седативе и да је констатован пораст узимања стероида код мушкараца млађих од 20 година. Иако су марихуана и екстази дроге које се најчешће узимају, на тржишту наркотика све веће интересовање влада за амфетамин и кокаин. Илустрације ради, кокаин је пробало 2,4 одсто анкетираних особа у нашем истраживању, а хероин – 1,5 одсто њих", подвукла је др Мира Ковачевић.

Она је такође истакла да проценат коришћења наркотика расте у млађој популацији, старости од 15. до 24. године, и да тинејџери прво експериментишу са марихуаном и екстазијем, док се за кокаин и хероин одлучују око двадесете године живота.

Психолог и руководилац овог истраживања Александар Зорић истакао је да је ова студија први пут урађена у нашој земљи и да величина и репрезентативност узорка гарантују вредност добијених података. Он је такође напоменуо да ова студија има посебан значај јер омогућује поређења са другим земљама у Европи, у којима се раде истраживања по истом методолошком обрасцу.
К. Ђорђевић

-------------------------------------------------------------------------

Тест открива дрогиране возаче

Примена "дрегер теста" за откривање возача под дејством опојних дрога још је у експерименталној фази. Српска саобраћајна полиција набавила је наркотест од немачког произвођача пре годину дана. Будући да је овај уређај још у фази испитивања, наши саобраћајци за сада имају само један примерак.

Стојадин Јовановић, начелник Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије, каже за "Политику" да се "дрегер тест" ради на основу узорка пљувачке и да је за највише 15 минута могуће утврдити да ли је особа возила под дејством наркотика или не.

– Врсте дроге које "дрегер тест" препознаје су канабис, бензо-дијазепини, кокаин, опијати и амфетамини у које спада и екстази. У оквиру ових врста има више подврста наркотика и овај тест реагује на све њих. Поступак који се обавља на лицу места траје од 10 до 15 минута. Тест се држи у устима док не упије довољну количину пљувачке која може да покаже да ли у организму има наркотика. Прецизније, на апарату постоји сензор који променом боје покаже да је сакупљено довољно пљувачке која може да покаже присуство дроге. Тако натопљен, он се затим врати у лежиште апарата који у року од пет минута показује да ли у организму има дрога и којих или је возач "чист" – објашњава Јовановић.

Како каже наш саговорник, поузданост овог теста је чак 98 одсто. Поред тога, оставља и писани траг на коју дрогу је реаговао.

– Апарат избаци траку, као фискални рачун, на којој пише коју је врсту дроге открио. Тест реагује и на више дрога истовремено и све их забележи. Предност теста је и то што не постоји опасност од инфекције, као и чињеница да концентрација пљувачке одговара концентрацији крви. Такође, једна од погодности "дрегер теста" свакако је једноставност његове примене. Брже је и једноставније узорковање пљувачке него мокраће, зноја, ноктију или косе – наглашава Јовановић.

Ипак, тест има и недостатака. Ph вредност пљувачке може да утиче на резултате теста, исто као и начин узимања узорка, уколико се ради нестручно.

Тесту се повргавају особе за које полицајац на основу спољног изгледа и понашања посумња да управљају возилом под дејством наркотика.

Тест је, напомиње Јовановић, довољан да се возачу изрекне казна. Уколико тестирана особа сматра да резултати нису тачни може да захтева медицински преглед.

– Ако возач одбије да се тестира, полиција га искључује из саобраћаја и упућује у здравствену установу где су трошкови тестирања већи – наглашава Јовановић.

Казне за возаче који учествују у саобраћају под дејством наркотика су од 5.000 до 25.000 динара. Уколико је пак возач изазвао саобраћајну незгоду и утврди се да је био под дејством опојних дрога мораће да издвоји од 12.000 до 50.000 динара или да проведе од 30 до 60 дана у затвору.
Д. Вукосављевић