Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Муџахедини у одори добротвора

Муџахедини у одори добротвора
Сарајево (Фотодокументација ,,Политике")

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА, 22. новембра – Шта су радиле и чиме су се бавиле поједине исламске хуманитарне организације у Босни и Херцеговини? Изјава једног од водећих људи Фондације међународних добротвора Сулејмана Ахмера не оставља простор за нагађање: "Босанци су до нашег доласка били далеко од ислама; нису били у стању ни да изговоре реч џихад, а муџахедине су звали мухаџединима. Требало им је много времена да науче оно што је потребно."

Да је знао каква судбина чека Фондацију међународних добротвора и десетак других организација које су биле уско повезане са међународним терористичким организацијама, Ахмер, можда, никад не би јавно објашњавао њихову улогу у БиХ. Но, десио се 11. септембар 2001. године, дан када се Ал каида устремила на Америку. После разарања Светског трговачког центра у Њујорку и удара на Пентагон, рад Ал Харамаина, Тајбах интернешенела, Сирата, Истикамета... нашао се под лупом обавештајних и других служби безбедности у целом свету, па и БиХ.

"Под притиском, у првом реду Америке, формиран је Координациони тим за борбу против тероризма, који се, поред осталог, бавио и радом наводних хуманитарних организација. Резултат нашег рада је углавном познат – 10 организација је морало да стави кључ у браву. Али, они који мисле да је тиме стављена тачка на ову проблематику грдно се варају. Превише су лажни хуманитарци овде уложили и новца и труда да би оно што су направили нестало преко ноћи", сазнајемо од некадашњег члана тима за борбу против тероризма, који жели да остане анониман.

Поједине земље нису шкртариле у давању новца овим организацијама. Само преко рачуна Фондације међународних добротвора, чије је седиште било у Зеници, прешло је пет милиона долара. Од те своте, њен први човек Енам Арнаут подигао је милион долара у готовини. Где су завршиле те паре може се само претпостављати, јер никакав писмени траг о њиховом трошењу није остављен. Према незваничним проценама, преко рачуна лажних хуманитараца у БиХ "опрано" је више од 790 милиона марака (више од 400 милиона евра).

"Када су надлежне службе почеле да стежу обруч око Фондације међународних добротвора, она се сама угасила. Тачније речено, преименовала се у Босанску идеалну футуру, коју је водио Муниб Захирагић, бивши радник бошњачке тајне службе, назване Агенција за информације и документацију. Приликом претреса просторија Босанске идеалне футуре нађени су документи о терористичким организацијама које је АИД добио од страних обавештајних служби. Зна се и да су после рата у лажним хуманитарним организацијама ухлебљење нашли муџахедини калибра Белкацена Бенсајаха, Теофика ал Хабарија, Неџада Гргурија, Сабера Лахмара, Саида Карматија званог Абу Харис...", наводи извор "Политике".

Рецепт – промени назив, задржи исте људе, исту адресу и исте послове – примењен је и у Травнику. Затворена је организација Ал Харамаин, а уместо ње је основано Удружење грађана "Везир". На челу и једне и друге, обе регистроване на истој адреси, био је Сафет Дургути, предавач на Елчи Ибрахим-пашиној медреси у Травнику. "Везир" је радио док под притиском Америке није затворен.

"Три кључне речи у изјави Сулејмана Ахмера су ислам, џихад и муџахедини. Оне откривају циљеве које су себи, не само у БиХ, поставиле ове организације. То што је разобличен и забрањен њихов рад, никако не значи да су оне овде биле узалуд. Да јесу, зар би Мирсад Бекташевић дошао из Шведске на терористичку обуку у околини Сарајева, где му се, са саучесницима, и суди за припремање напада на дипломатско представништво једне западне земље", озбиљно упозорава извор нашег листа.

Према његовој процени, деловање наводних хуманитарних организација највише се примило код младих Бошњака, чије деловање обједињава и усмерава Координациони одбор исламских омладинских организација. Ипак, не сме се олако прећи ни преко рада Младих муслимана, Муслиманског братства, удружења Фатих...
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.