Наруквица од тастатуре, сат од грамофонске плоче

Минђуше од картона и огрлице од шрафова и хард дискова украсиће сутра од 14 до 21 сат столове, рафове и лутке на Теразијском платоу у оквиру Малог сајма рукотворина. Иако ће се на сајму појавити сто излагача, међу којима и мајстори класичног накита и намештаја, у последње време највише пажње изазивају управо они који су се определили за „зелену” израду. Они искоришћавају старе ствари, већ спремне за бацање и загађивање планете.

Дипломирани графичар Ана Мариновић учествује у организацији сајма и појавиће се као излагач.

– Правим накит од рециклираних материјала и делова механизама који више не раде: сатова, шрафова, компјутерских тастатура, плоча и хард дискова – објашњава Ана Мариновић, која од пријатеља стално тражи ствари које им више не требају и које намеравају да баце.

Тако отпадни делови постају накит са поруком „Очувајмо природу”.

Архитекте Ана Теклеровић и Валентина Савић заинтересовале су се за екологију са проучавањем старих индустријских зона. И када су ушле у посао са рукотворинама, следиле су „зелени” правац: у њихове модне детаље данас улазе чак и прегореле сијалице.

– Овим асесоаром изражавате своју личност. То је и јединствен накит. Ако га изгубите, нећете наћи исти примерак – каже Ана Теклеровић.

Њих две примећују да се домаће тржиште све више занима за асесоар који не подстиче превелику производњу, већ се ослања на постојеће материјале.

– Људи код нас коначно схватају значај рециклаже и добро реагују на накит који у себи носи поруку „Бирам да рециклирам!”. Ипак, немају сви храбрости да носе тако нешто!

Радомир Лазовић из „Микроарта” каже да сајам подстиче рукотворине од којих неки излагачи живе, а некима је само хоби.

– Реч је о накиту који не можете пронаћи нигде другде у Београду.

Ана Мариновић искористи сваки део одбачених рачунара (Фото „Микроарт”)

Такав је и накит молекуларног биолога Марјане Бркић која је од лего коцкица направила прстење, минђуше и шнале за косу, од старог компаса привезак за ланац, а од грамофонских плоча сатове. Користи оно заборављено и срећом нађено у подруму или на тавану, оно што се више не користи а може да послужи.

– Није реч ни о чему ексцентричном, а додатна вредност је што не загађује животну средину. Да нису искоришћене, лего коцке би завршиле поред контејнера. Код нас је ова мода у зачетку јер људи реч рециклажа још увек повезују са речју ђубре – каже Марјана Бркић и додаје да „зелене” идеје у рукотворинама још треба развијати јер живимо у времену конзумеризма када човек стално купује нешто ново, а старо му одмах досади, чак и када је реч о накиту од рециклираног материјала.

----------------------------------------------------------

Ценама развијају свест

Излагачи „зеленог” накита истичу да њихови комади вреде између 200 и 2.000 динара и да ниским ценама желе да развију еколошку свест код љубитеља асесоара. Студенткиња графичког дизајна Јелена Ћопић примећује да се у Србији и даље више тражи класичан накит.

– Управо су овакви сајмови прилика да то променимо – каже Јелена Ћопић.

Нема бацања новина

За Биљану Ћалић рад на алтернативним модним детаљима је хоби из ког извлачи највеће задовољство.

– Срећна сам када схватим да је мој асесоар могао да буде још једна хрпа смећа у мору – каже Биљана Ћалић, чија је специјалност накит од папира.

– Сваког месеца купим толико новина и часописа да ми је то више него довољан материјал. Скупљам кутије и етикете и све то искористим.