На испиту код ,,Горења”

На подручју зајечарске општине у најтежем положају је 1.276 особа које на евиденцији незапослених чекају осам и више година. Мали су изгледи да ће већина ускоро добити посао с обзиром на то да већих и изгледнијих инвестиција нема на видику, уколико се не изузме нова фабрика „Горења” у Зајечару. У тој фабрици би посао, ове и наредне године, требало да добије 300 радника, а да ли ће се и колико смањити списак оних који дуго чекаjу на први посао (и 12 година) и даље највише зависи од њихових квалификација.

Филијала Националне службе за запошљавање у Зајечару труди се да управо таквима,кад год је то могуће, да предност. Јер међу овим невољницима је највише оних са стручним квалификацијама, а од њих је и један са факултетском дипломом. Невоља је у томе што се многе од тих квалификација ретко траже. Тешко, на пример, пролазе дипломе економских техничара, металостругара, свршених гимназијалаца, електротехничара, пољопривредних техничара...

Ми у филијали имамо прецизно утврђене спискове дефицитарних и суфицитарних занимања и „одазивамо” се у складу са потребама тржишта рада. Али мало је сада таквих позива јер више не раде некада моћни колективи као што су били „Кристал”, Фабрика порцелана, Фабрика машина и процесне опреме „Арсеније Спасић”, Кожарско-текстилни комбинат „Зајечар”. Веома се смањио и број запослених у Фабрици пива, Млекари „Импаз”, Пољопривредном добру „Салаш” и другима.

Отуд се и плашимо да квалификациона структура незапослених неће моћи да одговори ни потребама „Горења”. Ова компанија расписаће конкурс у првој половини августа за пријем првих 70 радника и ми ћемо им тада доставити списак наших расположивих кадрова. По договору с њима, кренућемо потом у процес вишемесечних преквалификација и доквалификација, у складу са њиховим потребама. Заиста ћемо се трудити да предност, као и до сада, дамо онима који дуже чекају на посао и имају тражену или сличну квалификацију.

Али колико год да се трудимо није лако јер је списак таквих невољника велики, а нових послова готово да нема. Тек понеко добије посао код приватника у самосталним трговинским, занатским или угоститељским објектима. Невоља је и у томе што се укупан број незапослених не смањује. Тако су, на пример, крајем јануара ове године на списку наше филијале без посла биле 7.332, а крајем маја, само четири месеца касније, 7.542 особе. Обећавају нове послове, али их нема, месецима и годинама.

Не бих могао тачно да кажем како се сналазе и од чега живе они који у Зајечару дуго чекају посао. Извесно је да има и оних који раде ,,на црно”, као и у целој Србији, али је још извесније да је најтеже онима који у вишечланој породици немају ниједног запосленог. Имамо увид и у такве случајеве, па зато у програмима јавних радова предност дајемо управо њима. Ове године у јавним радовима учествује 159 наших суграђана, а наjвише је међу њима управо оних који најдуже чекају посао. Свесни смо да то њима и није нека велика помоћ, али они је прихватају. Прошле године на тај начин се испомагало 126 сиромашних Зајечараца.

А још мучније је када на посао годинама чекају инвалиди са стручним квалификацијама. Зајечар има на евиденцији 204 инвалида који траже посао и њима је, заиста, најтеже помоћи. Између осталог и зато што и даље многи избегавају да им дају било какав посао.

Мора се рећи, ипак, да међу незапосленима из ове категорије има и оних који не траже посао, истински. Таквима одговара и то што на евиденцији Националне службе за запошљавање имају разне погодности у виду социјалних и других државних давања. Знају они да и ми то знамо, али знају и да је све теже, како године одмичу, доћи до посла.

*Директор филијале Националне службе за запошљавање у Зајечару

(Забележио: С. Тодоровић)