Na ispitu kod ,,Gorenja”

Na području zaječarske opštine u najtežem položaju je 1.276 osoba koje na evidenciji nezaposlenih čekaju osam i više godina. Mali su izgledi da će većina uskoro dobiti posao s obzirom na to da većih i izglednijih investicija nema na vidiku, ukoliko se ne izuzme nova fabrika „Gorenja” u Zaječaru. U toj fabrici bi posao, ove i naredne godine, trebalo da dobije 300 radnika, a da li će se i koliko smanjiti spisak onih koji dugo čekaju na prvi posao (i 12 godina) i dalje najviše zavisi od njihovih kvalifikacija.

Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u Zaječaru trudi se da upravo takvima,kad god je to moguće, da prednost. Jer među ovim nevoljnicima je najviše onih sa stručnim kvalifikacijama, a od njih je i jedan sa fakultetskom diplomom. Nevolja je u tome što se mnoge od tih kvalifikacija retko traže. Teško, na primer, prolaze diplome ekonomskih tehničara, metalostrugara, svršenih gimnazijalaca, elektrotehničara, poljoprivrednih tehničara...

Mi u filijali imamo precizno utvrđene spiskove deficitarnih i suficitarnih zanimanja i „odazivamo” se u skladu sa potrebama tržišta rada. Ali malo je sada takvih poziva jer više ne rade nekada moćni kolektivi kao što su bili „Kristal”, Fabrika porcelana, Fabrika mašina i procesne opreme „Arsenije Spasić”, Kožarsko-tekstilni kombinat „Zaječar”. Veoma se smanjio i broj zaposlenih u Fabrici piva, Mlekari „Impaz”, Poljoprivrednom dobru „Salaš” i drugima.

Otud se i plašimo da kvalifikaciona struktura nezaposlenih neće moći da odgovori ni potrebama „Gorenja”. Ova kompanija raspisaće konkurs u prvoj polovini avgusta za prijem prvih 70 radnika i mi ćemo im tada dostaviti spisak naših raspoloživih kadrova. Po dogovoru s njima, krenućemo potom u proces višemesečnih prekvalifikacija i dokvalifikacija, u skladu sa njihovim potrebama. Zaista ćemo se truditi da prednost, kao i do sada, damo onima koji duže čekaju na posao i imaju traženu ili sličnu kvalifikaciju.

Ali koliko god da se trudimo nije lako jer je spisak takvih nevoljnika veliki, a novih poslova gotovo da nema. Tek poneko dobije posao kod privatnika u samostalnim trgovinskim, zanatskim ili ugostiteljskim objektima. Nevolja je i u tome što se ukupan broj nezaposlenih ne smanjuje. Tako su, na primer, krajem januara ove godine na spisku naše filijale bez posla bile 7.332, a krajem maja, samo četiri meseca kasnije, 7.542 osobe. Obećavaju nove poslove, ali ih nema, mesecima i godinama.

Ne bih mogao tačno da kažem kako se snalaze i od čega žive oni koji u Zaječaru dugo čekaju posao. Izvesno je da ima i onih koji rade ,,na crno”, kao i u celoj Srbiji, ali je još izvesnije da je najteže onima koji u višečlanoj porodici nemaju nijednog zaposlenog. Imamo uvid i u takve slučajeve, pa zato u programima javnih radova prednost dajemo upravo njima. Ove godine u javnim radovima učestvuje 159 naših sugrađana, a najviše je među njima upravo onih koji najduže čekaju posao. Svesni smo da to njima i nije neka velika pomoć, ali oni je prihvataju. Prošle godine na taj način se ispomagalo 126 siromašnih Zaječaraca.

A još mučnije je kada na posao godinama čekaju invalidi sa stručnim kvalifikacijama. Zaječar ima na evidenciji 204 invalida koji traže posao i njima je, zaista, najteže pomoći. Između ostalog i zato što i dalje mnogi izbegavaju da im daju bilo kakav posao.

Mora se reći, ipak, da među nezaposlenima iz ove kategorije ima i onih koji ne traže posao, istinski. Takvima odgovara i to što na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje imaju razne pogodnosti u vidu socijalnih i drugih državnih davanja. Znaju oni da i mi to znamo, ali znaju i da je sve teže, kako godine odmiču, doći do posla.

*Direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Zaječaru

(Zabeležio: S. Todorović)