Нова листа непожељних

Пре нешто више од две године, све америчке амбасаде у свету и све америчке државне институције добиле су налог да саставе спискове људи којима ће због умешаности у корупцију бити забрањен улазак у Сједињене Државе. "Црне листе" су брзо састављене, а на њима су и особе које нису биле на ранијим списковима – као на листи особа повезаних са режимом Слободана Милошевића – тврди извор "Политике" из Вашингтона. На новом списку тако се нашло и неколико утицајних српских бизнисмена.

Дневник "Курир" јуче је објавио да су на њему власник "Делте" Мирослав Мишковић и некадашњи министар у влади СПС-а Милан Беко. У амбасади САД у Београду незванично кажу да никакве "црне листе" нису правили, али неколико извора потврђује да ови спискови постоје, мада није извесно да су Мишковић и Беко на њима. Процедура је таква да радници амбасаде за особе са списка које траже визу морају да траже одобрење из Вашингтона. Такво одобрење никада не стигне, па лице са "црне листе" остаје и без визе и без образложења зашто је одбијено. То се догодило фолк-певачици Светлани Ражнатовић, која прошле године није добила америчку визу, иако је имала заказан концерт у Чикагу. Такође, може се десити да неки људи имају америчку визу коју су добили пре стављања на листу. Они ипак не могу да уђу у САД и били би готово извесно враћени са граничног прелаза ако би то покушали.

Из амбасаде САД у Београду јуче је саопштено да то дипломатско представништво "не коментарише појединачне случајеве" пријава за визу. У саопштењу се објашњава да је почетком 2004. године председник Џорџ Буш издао "председничку прокламацију 7750", која се у интерном жаргону назива "нема уточишта" (no safe haven policy). Њен циљ је да се у Сједињене Државе спречи улазак особа умешаних у "јавну корупцију која има озбиљан штетни утицај на одређене америчке интересе".

"Амбасада САД у Београду наставља да снажно примењује одредбе прокламације председника Буша из 2004. о забрани уласка у САД корумпираних званичника, оних који их подржавају и њихових породица", наглашава се у саопштењу.

Међутим, како "Политика" сазнаје, бар у једном случају особа из Србија која је била на "црној листи" успела је да добије визу, односно да буде скинута са списка. То се десило тек после дуготрајног убеђивања администрације у Вашингтону. Јер, само у главном граду САД може се добити "опроштај од греха". У амбасадама је то готово немогуће, јер ниједан амбасадор или конзул не жели да се преузимањем таквих овлашћења замери некоме у престоници и тако угрози своју каријеру. Иначе, ови спискови су тајни, а једина јавна листа је она америчког министарства финансија, на којој су особе којима је због веза са тероризмом замрзнута сва имовина у САД и забрањен улазак у ту земљу.

У факсимилу документа који је објавио "Курир" наводи се да Мирослав Мишковић није платио порез на 300 милиона евра, што се вероватно односи на продају "Делта банке" италијанској "Интези", после које је сав новац пребачен на банковне рачуне на Кипру. Такође се наводи да Мишковић "обезбеђује да Коштуничина влада прихвати његове ниске цене за пропала социјалистичка предузећа у Војводини која имају значајне земљишне поседе". "Због тога је Мишковић постао највећи земљопоседник у Европи са 20.000 хектара", тврди се и додаје да српски богаташ месечно плаћа 40.000 – 60.000 евра политичарима и да је за "посебну бригу" његово повезивање и "обилато финансирање" Српске радикалне странке. Снажно се препоручује да се на списак стави и најближа Мишковићева сарадница Милка Форцан "како због улоге посредника између Мишковића и српских политичара", већ и зато што сама корумпира, односно "спроводи трансакције".

У америчкој амбасади нису потврдили аутентичност овог факсимила, али је занимљиво да је пре неколико месеци један други амерички документ такође преко таблоида дошао до јавности. Радило се о захтевима Влади Србије у вези са потрагом за Ратком Младићем. Касније се испоставило да је факсимил одговарао истини.

Већина бизнисмена који су се нашли на тајним листама не жали новца и труда да дође до визе, јер контакти са америчким пословним људима и сам боравак у САД отварају многа врата и воде ка још већем богатству и утицају. То је најбоље схватио власник телевизије "Пинк" Жељко Митровић, који је због подршке Слободану Милошевићу још крајем деведесетих био стављен на "црну листу". Пошто је за своју фирму "Пинк интернешенел" ангажовао утицајну лобистичку фирму "Барбур, Грифит и Роџерс" (БГР), Митровић је успео да поправи односе и са администрацијом у Вашингтону. Свежу америчку визу искористио је 2004. да присуствује инаугурацији Хејлија Барбура (оснивача БГР) за гувернера државе Мисисипи и да се састане са државним службеницима у главном граду САД. Две године касније, и Влада Србије потписала је уговор са Барбуровом фирмом о лобирању до 2009.

-----------------------------------------------------------

Марко Јакшић и Милан Ивановић

Америчко министарство финансија има листу особа, предузећа и организација "који су претња интересима САД или имају везе са тероризмом". Тај списак је јаван и доступан је свима, за разлику од листе особа осумњичених за корупцију. Међу неколико хиљада особа са свих страна света, на њему су и хашки оптуженици и некадашњи челници српске полиције и војске. Између осталих и Радован Караџић и његова породица, Милорад Улемек Легија, "Радовац" Марковић (вероватно Радомир Марковић, јер се уз његово име наводи да је био заменик министра унутрашњих послова), па чак и покојни Слободан Милошевић.

Наведена су и имена лидера Срба са севера Косова и Метохије Марка Јакшића и Милана Ивановића, затим Албанаца Јонуза Муслијуа, Шефћета Муслијуа, Даута Харадинаја (али не и његовог старијег брата Рамуша). Сви финансијски контакти са Америком забрањени су и предузећу "Српске шуме" (јавно предузеће у Републици Српској) и Српској демократској странци (СДС).