Посланик са фронта

Драгослав Алексић само је један од 250 људи на посланичкој листи коалиције Либерално демократске партије, Лиге социјалдемократа Војводине, Грађанског савеза Србије и Социјалдемократске уније за предстојеће парламентарне изборе у Србији. На листу је доспео као менаџер општинске организације ЛДП-а у Вршцу.

У жижу јавности, међутим, овај вршачки адвокат доспео је због тога што је "Политика" објавила да је Алексић од 1990. био посланик у скупштини Србије, као представник Социјалистичке партије Србије, стављајући то, према речима Весне Пешић (ГСС), у негативан контекст.

Она је потом објаснила да је Алексић учествовао у демократским променама, те да се средином деведесетих учланио у Демократску странку.

У ДС-у нам је, међутим, речено да Алексић никада није био члан ове странке.

Из садашње странке Драгослава Алексића, међутим, нису указали на неке његове раније заслуге и поступке, о којима се траг може наћи једноставним укуцавањем Алексићевог имена на неки од интернет-претраживача.

Тако се може наићи и на један Алексићев цитат о "мировним иницијативама и ширењу дефетизма", који је у броју 65 од 20. јануара 1992. године објавио недељник "Време", преносећи писање "Српске речи".

– Мора се престати са давањем моралне и сваке друге подршке таквим људима. И не само људима, већ и таквим организацијама, и кренути са једном озбиљном акцијом пропагандне природе; то је најбоље, дакле, политичким средствима. А тамо где је то јасно, где не може да помогне ни то, онда спровести мере које свака држава која држи до себе и која има одређене циљеве мора да чини, а то је затварање, а ако треба и стрељање. Јер, ако ми не стрељамо њих, они ће нас – наводе се Алексићеве речи, изговорене, као пише, на "последњој тајној седници скупштине Србије"

Један од најистакнутијих бораца против рата у то доба била је баш Весна Пешић као један од оснивача Центра за антиратну акцију, који се од 2005. зове Центар за мир и развој демократије. Како на интернет-страници ове организације пише, у периоду од оснивања 1991. године, ЦАА је развијао две основне врсте делатности: пружање помоћи грађанима који не желе да учествују у рату и избеглицама и јавне манифестације које пропагирају мир, ненасилно решење сукоба и апелују на државне органе одговорне за рат.

Још је занимљивији дијалог који је Алексић, као добровољац, који је скупштинску клупу заменио војничким ровом, водио са новинаром државне телевизије, негде на положају у близини Вуковара.

Поменути дијалог саставни је део извештаја под називом "Политичка пропаганда и пројект ’Сви Срби у једној држави’: последице инструментализације медија за ултранационалистичке сврхе", који је на захтев Тужилаштва Међународног кривичног суда за бившу Југославију, извештај саставио Рено де ла Брос, редовни професор на француском универзитету Рем Шампањ-Арден, а изгледа овако:

Водитељ вести: "Међу добровољцима и резервистима који одлазе на ратишта у Хрватску налазе се и народни посланици скупштине Србије. До сада је више од двадесет посланика обукло војничку униформу. На територији западног Срема је и народни посланик Драгослав Алексић."

Драгослав Алексић: "То је патриотска дужност и зато сам и ја ту, и са намером да се изборимо заједно сви са Југословенском народном армијом, да се изборимо за Србе ван Србије, као и да спречимо евентуалне упаде непријатељских јединица на територију Републике Србије, што се сад нажалост дешава у последње време. Али сматрам да уз одговарајућа дејства, као и уз једно јединство које је неопходно, јединство у Србији, да можемо да остваримо циљеве које имамо."

Репортер: "Где је теже, у скупштини или на фронту?"

Д. А.: "У скупштини."

Репортер: "Зашто?"

Д. А.: "Зато што је овде јединственије. Тамо је сасвим другачија ситуација, нажалост".

Објашњавајући ко је заправо Драгослав Алексић, Весна Пешић је на прекјучерашњој конференцији за новинаре рекла и да је то човек који је био кандидат социјалиста 1990. године, што би  недовољно обавештеног читаоца могло да наведе на закључак да је овај вршачки адвокат био само кандидат за посланика, али не и посланик СПС-а који је у раду скупштине учествовао пуне две године.

Вреди подсетити и да Алексић потом као кандидат СПС-а изабран за председника општине Вршац и на тој функцији остао до краја 1996. године.