Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд не би признао независност Косова

БРИСЕЛ - Српски министар спољних послова Вук Драшковић упозорио је синоћ Спољнополитички одбор Европског парламента у Бриселу на могуће "трагичне последице" наметања независности Косова и Метохије и истакао да Србија не би признала такав исход. "Ми не би прихватили, не би признали такво решење - то је веома јасан став Србије", изјавио је Драшковић, одговарајући на питање грчког посланика из редова социјалиста Панајотиса Беглитиса. "Само компромис може избећи трагедију", изјавио је српски шеф дипломатије и поновио да се Србија залаже за решење у оквиру којег би "сви били победници".

Драшковић је европским посланицима пренео да већ сада у Србији постоји снажан притисак дела јавности да Србија, у случају наметања независности Косова, обустави дипломатске односе с оним земљама које би, како је рекао, признале "независност једне такве марионетске државе унутар Србије". "Ја се противим таквим идејама (о прекидању односа) али верујем и да Савет безбедности УН не може донети одлуку о независности Косова", изјавио је Драшковић. "Компромис не може да значи да једна страна добије све, а друга страна изгуби све", нагласио је српски министар спољних послова.

Он је нагласио да Србија "нема намеру да управља Косовом", али да тражи да Албанци поштују права Срба, српске светиње и културну баштину, као и спољне границе Србије према Македонији и Албанији.

Драшковић је упозорио и на то да Косово "не може никако бити јединствен случај". "То сам поновио бар педесетак пута специјалном изасланику УН Мартију Ахтисарију и министрима спољних послова земаља Контакт групе", нагласио је он.

Међутим, истакао је Драшковић, у случају независности Косова, то би значило да је "Србија јединствен случај јер би онда поштовање међународних граница важило за све границе, осим за границе Србије".

Он је рекао и да се слаже са ставом руског председника Владимира Путина да ће "било какво решење за Косово бити преседан", те да ће оно што има утицаја на територијални интегритет Србије имати утицаја и на територијални интегритет Грузије и Молдавије.

Говорећи о стању у Србији, Драшковић је изјавио да Србија "добија добре оцене из свих предмета - осим за владање, и то због хашке препреке која није превазиђена".

Драшковић је у том контексту истакао да би "затварање европских врата Србији значило охрабрење антиевропским снагама" и затражио да се преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ наставе што пре, а Србија безусловно уђе у НАТО програм "Партнерство за мир". "Један оптуженик не може да угаси европска светла у Србији, али оно што може би била наметнута независност Косова", истакао је министар Драшковић.

Председница Делегације за југоисточну Европу у Европском парламенту, немачка демохришћанка Дорис Пак, изјавила је да се у налажењу решења за Косово мора имати у виду "оно што се догађало тамо током 90-их година", те да се нада да ће Ахтисари моћи да "пресече" и пронађе решење јер, према њеним речима, Београд и Приштина не желе да се помере са својих тачки гледишта.

Њен партијски колега Бернд Поселт је са своје стране оценио да је "Косово већ изгубљено за Србију". "Србија неће моћи да уђе у ЕУ с Уставом у којем се истичу територијалне претензије према Косову, односно региону који јој ускоро неће више припадати", нагласио је Поселт.

Одговарајући на питања новинара о могућем утицају независности Космета на регион западног Балкана, Драшковић је одговорио да ће бити тешко објаснити Србима у Републици Српској зашто они немају право на самоопредељење ако га добију Албанци с Косова. "Шта ако Срби у РС затраже право на самоопредељење и независност? На који начин ће неки нови Ахтисари, нека нова Контакт група моћи да их убеди да на то немају право само зато што су Срби?", изјавио је српски шеф дипломатије, и нагласио да "нити је потребно да РС буде независна, нити је то потребно за Косово". (Танјуг)
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.