Стварни домет мера НБС

Мере Народне банке Србије,са чијом применом се кренулојуче, изазвале су велику полемику у јавности. Зашто је до њих дошло, која је аргументација НБС и, наравно, да ли оне имају неке негативне последице?

Највећу полемикује изазваопораст учешћаза стамбене кредите са минималних 10 на 20 одстоод процењене вредности некретнине. Тиме се добија захтевана ситуација да однос дуга према вредности некретнине на којусе ставља хипотека (тзв. Л/В рацио) не пређе 0,8. Треба при том напоменути да је управо одобравање хипотекарних кредита без учешћа и довело до слома америчког хипотекарног тржишта. Услед немогућности да се редовно сервисира дуг,у једном тренутку је активиран велики број хипотека што је оборило вредност некретнина и многе кориснике кредита, али и цео банкарски систем бацило у велике проблеме. Главна аргументација НБС јесте у томе да поменута мера доприноси повећавању стабилности комплетног банкарског система кроз смањење ризичних пласмана.

Из истог разлога, уведена је и мера да се за потрошачке и кеш кредите у еврима тражи учешће или депозит од 30 одсто. Додатна аргументација једа ова мера треба да допринесе динаризацији привреде, тј. повећаном одобравању динарских кредита јер за њих ова мера не важи. То је потпуно у сагласности и са фаворизовањем динарске штедње од стране НБС јерсе порез на финансијске приходе примењује само на девизну штедњу. Принцип је јасан – штедите у динарима и задужујте се у динарима јер то доприноси стабилности финансијског система и смањује валутни ризик. Ипак, може се лако закључити да су за сада реални домети овакве политике на терену врло слаби. Ако се погледа укупна штедња, видљиво је да на динарску штедњу отпада негде оддва до триодсто. Очигледно је да се грађани негативно односе према ризику штедње у мекој валути. Нешто је другачија ситуација са банкама и институционалним инвеститорима (инвестиционим и пензионим фондовима)који обилато користе могућност улагања у државне хартије од вредности номиноване у динарима.

Ситуација је још очигледнија ако се размотри могућност одобравања динарских стамбених кредита. Технички гледано, тако нешто је могуће:уместо валутне индексације користила би се везаност за референтну каматну стопу НБС, белибор (референтну међубанкарску стопу за динаре) или индекс потрошачких цена (РПИ). Ипак, за тоје потребно најпре обезбедити дугорочне динарске изворе финансирања. У овом тренутку велики проблем представља ценовна нестабилност. Инфлација за 2010. годину је пробила зацртани циљ и благо прешла магичну цифру од 10 одсто. Већ након фебруара утврђена међугодишња инфлација скаче на 12,6 одсто, а у мају и на рекордних 14одсто.С друге стране, све и да се динарски стамбени кредити нађу у понуди, поставља се питање ко би се одлучиоза овај вид дугорочног кредита. Наиме, заштита од ризика девизног курса би кроз двоцифрену каматну стопу свакако деловала дестимулативно за кориснике кредита.

Ипак, највише критика на рачун НБС стигло језбог повећања учешћа за стамбене кредите. Свакако да ова мера отежава одобравање кредита, а за неке који су то планирали подизање стамбеног кредита сада постаје немогућа мисија. Ипак, код сваке мере која се доноси неко бива погођен, па се на основу тоганикако не може оценити њена ефективност.С тим што сеповећањеучешћа за стамбене кредите у еврима не односи на субвенционисанимодел овихкредита. У том моделу корисник кредита и даље обезбеђује учешће од 10 одсто, а држава му са додатних 15одстоомогућава да однос дуга према вредности некретнине буде 0,75;дакле на нивоу који омогућава да се кредит одобри.Наравно, тај модел могу да користе само одређене категорије грађана;потребно је да немају стан, да имају мање од 45 година, да кредит не буде већи од 100.000 евра, као и да њихова плата не буде већа од 100.000 динара.

Доста је било говора да ће банке сада одобравати много мање стамбених кредита. Ако кроз то треба да се поправи ризична структура кредитних пласмана, чини се да је циљ постигнут.

Другачије стоје ствари сапотрошачким и кеш кредитима.Банке ће ту очигледно снизити каматне стопе како би привукле грађане који сада морају да рачунају на већа издвајања ако желе да узму кредит индексиран у еврима. То делује логично јер се на положени депозит у висини од 30 одсто износа кредита не обрачунава пасивна камата и то ствара реалан простор да се досадашњи ниво каматних стопа смањи.