Stvarni domet mera NBS

Mere Narodne banke Srbije,sa čijom primenom se krenulojuče, izazvale su veliku polemiku u javnosti. Zašto je do njih došlo, koja je argumentacija NBS i, naravno, da li one imaju neke negativne posledice?

Najveću polemikuje izazvaoporast učešćaza stambene kredite sa minimalnih 10 na 20 odstood procenjene vrednosti nekretnine. Time se dobija zahtevana situacija da odnos duga prema vrednosti nekretnine na kojuse stavlja hipoteka (tzv. L/V racio) ne pređe 0,8. Treba pri tom napomenuti da je upravo odobravanje hipotekarnih kredita bez učešća i dovelo do sloma američkog hipotekarnog tržišta. Usled nemogućnosti da se redovno servisira dug,u jednom trenutku je aktiviran veliki broj hipoteka što je oborilo vrednost nekretnina i mnoge korisnike kredita, ali i ceo bankarski sistem bacilo u velike probleme. Glavna argumentacija NBS jeste u tome da pomenuta mera doprinosi povećavanju stabilnosti kompletnog bankarskog sistema kroz smanjenje rizičnih plasmana.

Iz istog razloga, uvedena je i mera da se za potrošačke i keš kredite u evrima traži učešće ili depozit od 30 odsto. Dodatna argumentacija jeda ova mera treba da doprinese dinarizaciji privrede, tj. povećanom odobravanju dinarskih kredita jer za njih ova mera ne važi. To je potpuno u saglasnosti i sa favorizovanjem dinarske štednje od strane NBS jerse porez na finansijske prihode primenjuje samo na deviznu štednju. Princip je jasan – štedite u dinarima i zadužujte se u dinarima jer to doprinosi stabilnosti finansijskog sistema i smanjuje valutni rizik. Ipak, može se lako zaključiti da su za sada realni dometi ovakve politike na terenu vrlo slabi. Ako se pogleda ukupna štednja, vidljivo je da na dinarsku štednju otpada negde oddva do triodsto. Očigledno je da se građani negativno odnose prema riziku štednje u mekoj valuti. Nešto je drugačija situacija sa bankama i institucionalnim investitorima (investicionim i penzionim fondovima)koji obilato koriste mogućnost ulaganja u državne hartije od vrednosti nominovane u dinarima.

Situacija je još očiglednija ako se razmotri mogućnost odobravanja dinarskih stambenih kredita. Tehnički gledano, tako nešto je moguće:umesto valutne indeksacije koristila bi se vezanost za referentnu kamatnu stopu NBS, belibor (referentnu međubankarsku stopu za dinare) ili indeks potrošačkih cena (RPI). Ipak, za toje potrebno najpre obezbediti dugoročne dinarske izvore finansiranja. U ovom trenutku veliki problem predstavlja cenovna nestabilnost. Inflacija za 2010. godinu je probila zacrtani cilj i blago prešla magičnu cifru od 10 odsto. Već nakon februara utvrđena međugodišnja inflacija skače na 12,6 odsto, a u maju i na rekordnih 14odsto.S druge strane, sve i da se dinarski stambeni krediti nađu u ponudi, postavlja se pitanje ko bi se odlučioza ovaj vid dugoročnog kredita. Naime, zaštita od rizika deviznog kursa bi kroz dvocifrenu kamatnu stopu svakako delovala destimulativno za korisnike kredita.

Ipak, najviše kritika na račun NBS stiglo jezbog povećanja učešća za stambene kredite. Svakako da ova mera otežava odobravanje kredita, a za neke koji su to planirali podizanje stambenog kredita sada postaje nemoguća misija. Ipak, kod svake mere koja se donosi neko biva pogođen, pa se na osnovu toganikako ne može oceniti njena efektivnost.S tim što sepovećanjeučešća za stambene kredite u evrima ne odnosi na subvencionisanimodel ovihkredita. U tom modelu korisnik kredita i dalje obezbeđuje učešće od 10 odsto, a država mu sa dodatnih 15odstoomogućava da odnos duga prema vrednosti nekretnine bude 0,75;dakle na nivou koji omogućava da se kredit odobri.Naravno, taj model mogu da koriste samo određene kategorije građana;potrebno je da nemaju stan, da imaju manje od 45 godina, da kredit ne bude veći od 100.000 evra, kao i da njihova plata ne bude veća od 100.000 dinara.

Dosta je bilo govora da će banke sada odobravati mnogo manje stambenih kredita. Ako kroz to treba da se popravi rizična struktura kreditnih plasmana, čini se da je cilj postignut.

Drugačije stoje stvari sapotrošačkim i keš kreditima.Banke će tu očigledno sniziti kamatne stope kako bi privukle građane koji sada moraju da računaju na veća izdvajanja ako žele da uzmu kredit indeksiran u evrima. To deluje logično jer se na položeni depozit u visini od 30 odsto iznosa kredita ne obračunava pasivna kamata i to stvara realan prostor da se dosadašnji nivo kamatnih stopa smanji.