Строс-Кан пуштен из кућног притвора

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У преокрету подједнако сензационалном као и почетни скандал, бивши директор Доминик Строс-Кан је ослобођен скупог кућног притвора и електронске присмотре, са обавезом да не напушта САД и редовно се одазива судским позивима.

То је одлучено на јучерашњем статусном рочишту у њујоршком окружном суду, пошто су претходно до јавности доспеле нове чињенице које су собарицу елитног хотела на Менхетну, коју је наводно силовао, представиле у сасвим другачијем светлу него одмах после инцидента.

Према налазима истраге тужилаштва, које је прексиноћ у свом интернет издању прво објавио „Њујорк тајмс”, а затим и сви други медији, 32-годишња имигранткиња из Гвинеје нема тако беспрекорну прошлост као што је у првих мах тврдила, већ има везе са земљацима огрезлим у криминал, кријумчарење дрогу и прање новца. Са једним од њих који је у затвору, према овим информацијама, телефоном је разговарала већ сутрадан после наводног силовања тражећи савет како да из тог случаја извуче новчану корист.

Тај разговор су снимиле надлежне службе, па је то уз још неке такође компромитујуће детаље из прошлости сасвим урушило њену уверљивост као сведока и њену верзију догађаја од 14. маја, који је дискредитовао једног од најмоћнијих људи света, директора ММФ-а и политичара коме је прорицано да би могао да идуће године постане нови председник Француске.

Строс-Кан је тако ослобођен скупог притвора – кућа на Менхетну коју је изнајмио кошта 50.000 месечно, плус трошкови надзора од 200.000 који такође иду на његов рачун. То боравиште су, како су јавиле ТВ мреже, јуче одмах напустили и он и његова супруга, који иначе поседују сопствену кућу у елитној четврти Вашингтона.

Такође му је враћена и кауција од милион долара у готовини, и обвезнице од пет милиона које су биле додатна гаранција да ће поштовати услове притвора.

Окружни тужилац Њујорка Сајрус Венс млађи, који је на почетку овог скандала тврдио да су докази да је било покушаја силовања веома чврсти, јуче је међутим суду рекао да „тужилаштво има проблема” у овом предмету, што наговештава да би могло и да одустане од тужбе, ако не у целини, а оно од њеног кривичног елемента и цео случај сведе на „прекршајни” ниво.

У овом обрту пада у очи да жртву нису дискредитовали адвокати Строс-Канове одбране – који су то иначе најављивали – него само тужилаштво, упркос томе што се не оспорава да су форензички докази из Строс-Кановог хотелског апартмана, чија је тарифа 3.000 долара за ноћ, необориви и да показују да је између осумњиченог и собарице било неке врсте сексуалног односа.

Пошто је Строс-Кан напустио судницу, испред зграде суда је говорио Кенет Томпсон, адвокат собарице чије се име још не износи, који је пре свега указао да је преокрет у најмању руку чудан, као и да „медицинске чињенице” – лекарски извештај после прегледа његове клијенткиње – потврђују да је било покушаја силовања и да је њену верзију прихватила такозвана велика порота, која одлучује да ли су почетни докази тужилаштва довољно уверљиви да против осумњиченог може да се подигне оптужница.

Адвокат Томпсон је указао и на спорну и у овом случају „чудну” околност да је трећа личност у тиму тужилаштва супруга једног од Строс-Канових адвоката, алудирајући да ни у том погледу нису чиста посла.

Овакав развој догађаја свакако иде на руку скептицима, пре свега онима у Француској, који су од почетка тврдили да је Строс-Кану ово „намештено”, како би се дискредитовао као изазивач Николи Саркозију на председничким изборима. Анкете су показале да у то, упркос његовој репутацији „великог заводника”, верује више од половине Француза.

Било је такође и спекулација да ће Строс-Кан искористити свој утицај и везе да се некако ослободи оптужби. Информативни портал „Дејли бист” јуче је изнео да је он унајмио „ТДИ интернешенел”, познату консултантску фирму са јаким везама у ЦИА, која је специјализована за међународне истраге и решавање ове врсте проблема, како би пронашла слабе тачке другог актера у овом скандалу, 32-годишње Гвинејке.

Извесну упитаност изазива и чињеница да је преокрет у овом случају прво процурио у медије, што није могло да се догоди без пристанка тужиоца.

М. Мишић