Ђелић: Европа не сме да буде неправедна према Србији

Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је да би добра сарадања Србије с Хашким трибуналом и чињеница да је Београд предложио дијалог са Приштином требало да допринесу консензусу у оквиру ЕУ како би Србија крајем године добила статус кандидата и датум за почетак преговора за пуноправно чланство у ЕУ.

„Многи су нам рекли да ће Европа бити строга, али праведна када се буде бавила Србијом, али је битно да не постане неправедна. Сарадња са Хашким трибуналом је искрена и надам се да ће ускоро бити потпуна”, казао је Ђелић у интервјуу Танјугу.

Он је рекао да је испуњавање многобројних елементата у реформском програму, које садржи и Акциони план за испуњење препорука Европске комисије, и чињеница да је у току дијалог са Приштином, чији се конкретни резултати очекују током лета, треба да допринесу позитивном мишљењу унутар ЕУ.

„Мислим да би све то, на бази резултата, а не привилегије, требало да доведе до консензуса унутар ЕУ за додељивање статуса кандидата, али и одређивање датума за почетак преговора за улазак у ЕУ”, казао је Ђелић.

На питање да ли би на помолу могао да се нађе и нови услов ЕУ у завршној фази преговора, а то је да Србија призна независно Косово, Ђелић је дговорио да „нико од нас не тражи ништа друго него прве конректне резултате у дијалогу које смо сами предложили и не треба измишљати услове тамо где их нема”.

Ђелић је казао да би у будућности, у крајњем исходу, пуноправно чланство у ЕУ изискивало решење за питање статуса Косова, али да то решење никако не може бити признање једностране независности.

„За добијање статуса кандидата и почетак преговора једина ствар која се очекује су први конкретни резултати дијалога који смо ми сами предложили и ништа више. Не треба измишљати нове услове тамо где их нема”, казао је потпредседник Владе Србије.

Он је навео да Устав Србије и државна политика јасно стављају до знања да то решење никако не може бити признање једнострано проглашене независности.

Такође је указао да је Београд спреман да нађе компромис и да је он потребан Србији, али да је још потребнији Приштини која, како је казао, никако не може да се приближи ЕУ уколико не пронађе заједнички језик с Београдом.

Ђелић се осврнуо и на ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), истичући да је важно да све или скоро све земље чланице ЕУ ратификују ССП до краја године, јер земља која има ратификован ССП практично постаје придружена чланица ЕУ.

„Значајно је и због тога што се у прошлости није десило да једна земља почне преговоре за улазак у ЕУ, а да нема ратификован ССП”, казао је потпредседник Владе Србије.

Он је навео да је одлука Комитета за европске послове холандског парламента да покрене процес ратификације ССП између ЕУ и Србије веома значајна за почетак преговора Србије са ЕУ, као и да показује да је „хашки услов” у великој мери испуњен.

„Чињеница да земља која је имала најтврђе ставове око пуне сарадње Србије с Хашким трибуналом види да је сада та сарадња потпуна јесте добра вест за Србију и показује да хашки услов, који није још у потпуности испуњен, јер нам је остало да нађемо и Горана Хаџића, јесте ипак нешто што је у много већој мери иза нас”, казао је Ђелић.

Он је подсетио да је до сада 17 земаља чланица ЕУ ратификовало ССП, две су га ратификовале, али морају још да пошаљу доказ за то Бриселу, а што се тиче Француске и Финске, само је питање недеља када ће и оне то учинити.

Недавно је ССП са Србијом ратификовала и Ирска, а једине две земље у којима то није учињено су Румунија и Литванија. Што се тиче Румуније, влада је проследила парламенту ССП, али он није почео да га разматра, казао је Ђелић, наводећи и да је и од премијера и министра спољних послова Литваније затражена подршка на том путу.