Đelić: Evropa ne sme da bude nepravedna prema Srbiji

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da bi dobra saradanja Srbije s Haškim tribunalom i činjenica da je Beograd predložio dijalog sa Prištinom trebalo da doprinesu konsenzusu u okviru EU kako bi Srbija krajem godine dobila status kandidata i datum za početak pregovora za punopravno članstvo u EU.

„Mnogi su nam rekli da će Evropa biti stroga, ali pravedna kada se bude bavila Srbijom, ali je bitno da ne postane nepravedna. Saradnja sa Haškim tribunalom je iskrena i nadam se da će uskoro biti potpuna”, kazao je Đelić u intervjuu Tanjugu.

On je rekao da je ispunjavanje mnogobrojnih elementata u reformskom programu, koje sadrži i Akcioni plan za ispunjenje preporuka Evropske komisije, i činjenica da je u toku dijalog sa Prištinom, čiji se konkretni rezultati očekuju tokom leta, treba da doprinesu pozitivnom mišljenju unutar EU.

„Mislim da bi sve to, na bazi rezultata, a ne privilegije, trebalo da dovede do konsenzusa unutar EU za dodeljivanje statusa kandidata, ali i određivanje datuma za početak pregovora za ulazak u EU”, kazao je Đelić.

Na pitanje da li bi na pomolu mogao da se nađe i novi uslov EU u završnoj fazi pregovora, a to je da Srbija prizna nezavisno Kosovo, Đelić je dgovorio da „niko od nas ne traži ništa drugo nego prve konrektne rezultate u dijalogu koje smo sami predložili i ne treba izmišljati uslove tamo gde ih nema”.

Đelić je kazao da bi u budućnosti, u krajnjem ishodu, punopravno članstvo u EU iziskivalo rešenje za pitanje statusa Kosova, ali da to rešenje nikako ne može biti priznanje jednostrane nezavisnosti.

„Za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora jedina stvar koja se očekuje su prvi konkretni rezultati dijaloga koji smo mi sami predložili i ništa više. Ne treba izmišljati nove uslove tamo gde ih nema”, kazao je potpredsednik Vlade Srbije.

On je naveo da Ustav Srbije i državna politika jasno stavljaju do znanja da to rešenje nikako ne može biti priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti.

Takođe je ukazao da je Beograd spreman da nađe kompromis i da je on potreban Srbiji, ali da je još potrebniji Prištini koja, kako je kazao, nikako ne može da se približi EU ukoliko ne pronađe zajednički jezik s Beogradom.

Đelić se osvrnuo i na ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ističući da je važno da sve ili skoro sve zemlje članice EU ratifikuju SSP do kraja godine, jer zemlja koja ima ratifikovan SSP praktično postaje pridružena članica EU.

„Značajno je i zbog toga što se u prošlosti nije desilo da jedna zemlja počne pregovore za ulazak u EU, a da nema ratifikovan SSP”, kazao je potpredsednik Vlade Srbije.

On je naveo da je odluka Komiteta za evropske poslove holandskog parlamenta da pokrene proces ratifikacije SSP između EU i Srbije veoma značajna za početak pregovora Srbije sa EU, kao i da pokazuje da je „haški uslov” u velikoj meri ispunjen.

„Činjenica da zemlja koja je imala najtvrđe stavove oko pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom vidi da je sada ta saradnja potpuna jeste dobra vest za Srbiju i pokazuje da haški uslov, koji nije još u potpunosti ispunjen, jer nam je ostalo da nađemo i Gorana Hadžića, jeste ipak nešto što je u mnogo većoj meri iza nas”, kazao je Đelić.

On je podsetio da je do sada 17 zemalja članica EU ratifikovalo SSP, dve su ga ratifikovale, ali moraju još da pošalju dokaz za to Briselu, a što se tiče Francuske i Finske, samo je pitanje nedelja kada će i one to učiniti.

Nedavno je SSP sa Srbijom ratifikovala i Irska, a jedine dve zemlje u kojima to nije učinjeno su Rumunija i Litvanija. Što se tiče Rumunije, vlada je prosledila parlamentu SSP, ali on nije počeo da ga razmatra, kazao je Đelić, navodeći i da je i od premijera i ministra spoljnih poslova Litvanije zatražena podrška na tom putu.