Пола века од смрти Ернеста Хемингвеја

ВАШИНГТОН – Пре тачно 50 година, 2. јула 1961. године, велики писац Ернест Хемингвеј који је био оличење храбрости и снаге - у 61. години живота, ставио је пушку у уста, повукао обарач и прекратио себи живот.

Овај боксер, алкохоличар, распусник и ловац и надасве велики писац, написао је нека од најбољих прозних дела енглеског језика - кратке, бритке, прецизне реченице о војницима, љубавницима, ловцима, храбрости, страху и смрти, за шта је заслужио највеће светско књижевно признање - Нобелову награду.

Хемингвеј је, подсећа амерички НПР радио, написао за живота седам романа, шест збирки кратких прича и две књиге мемоара. Добио је Нобелову награду за књижевност 1954. године.

Једном приликом је изјавио да не жали за временом које је, уместо да ради, провео пуцајући на лавове, ловећи нацистичке подморнице, пијући, јурећи за женама или причајући приче по баровима.

Када се Хемингвеј убио многи су се запитали како је човек који је храброст дефинисао као „племенитост под притиском” могао да пуца у себе.

Протеклих 50 година, разлози за то делују све мање мистериозни, кад се има у виду да је склоност ка самоубиству често наследна. Наиме, Хемингвејев отац се, такође, убио и то пиштољем који је понео из Грађанског рата.

Хемингвеј је пио превише и предуго и није могао да престане. Бавио се боксом, тукао се по кафанама и често бивао повређен у саобраћајним или авионским несрећама. Патио је од главобоља, несанице и депресије. Почео је да чује гласове и да му се привиђају ствари.

У јануару 1961. године рекао је својој супрузи Мери да више не може да напише ни једну једину добру реченицу. А Хемингвеј је пристајао само на најбоље и када то више није мога да оствари, прекратио је себи живот.