Pola veka od smrti Ernesta Hemingveja

VAŠINGTON – Pre tačno 50 godina, 2. jula 1961. godine, veliki pisac Ernest Hemingvej koji je bio oličenje hrabrosti i snage - u 61. godini života, stavio je pušku u usta, povukao obarač i prekratio sebi život.

Ovaj bokser, alkoholičar, raspusnik i lovac i nadasve veliki pisac, napisao je neka od najboljih proznih dela engleskog jezika - kratke, britke, precizne rečenice o vojnicima, ljubavnicima, lovcima, hrabrosti, strahu i smrti, za šta je zaslužio najveće svetsko književno priznanje - Nobelovu nagradu.

Hemingvej je, podseća američki NPR radio, napisao za života sedam romana, šest zbirki kratkih priča i dve knjige memoara. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.

Jednom prilikom je izjavio da ne žali za vremenom koje je, umesto da radi, proveo pucajući na lavove, loveći nacističke podmornice, pijući, jureći za ženama ili pričajući priče po barovima.

Kada se Hemingvej ubio mnogi su se zapitali kako je čovek koji je hrabrost definisao kao „plemenitost pod pritiskom” mogao da puca u sebe.

Proteklih 50 godina, razlozi za to deluju sve manje misteriozni, kad se ima u vidu da je sklonost ka samoubistvu često nasledna. Naime, Hemingvejev otac se, takođe, ubio i to pištoljem koji je poneo iz Građanskog rata.

Hemingvej je pio previše i predugo i nije mogao da prestane. Bavio se boksom, tukao se po kafanama i često bivao povređen u saobraćajnim ili avionskim nesrećama. Patio je od glavobolja, nesanice i depresije. Počeo je da čuje glasove i da mu se priviđaju stvari.

U januaru 1961. godine rekao je svojoj supruzi Meri da više ne može da napiše ni jednu jedinu dobru rečenicu. A Hemingvej je pristajao samo na najbolje i kada to više nije moga da ostvari, prekratio je sebi život.