Дуго чекање – мање надање

У Србији више од две трећине незапослених активно тражи посао дуже од годину дана, односно дугорочно је незапослено, према подацима Анкете о радној снази (АРС) Републичког завода за статистику. Економска криза утицала је на повећање учешћа дугорочно незапослених у укупном броју незапослених са 65 одстоу априлу 2009. на 72одстоу октобру 2010, што значи да је највећи број особакојесу на почетку кризе изгубилепосао остаоу том статусу током читавог периода трајања кризе. Посао најтеже налазе старијиод 55. до 64.године и онинижег образовног профила, а нарочитоу мање развијеним деловима на југу земље. Посебно забрињава податак да половина незапослених посао тражи дуже од четиригодине, а готовочетвртинанезапослених (22 одсто) дуже од седамгодина.

Висока дугорочнанезапосленост у Србији указује на веома неповољну ситуацију на тржишту рада. Основни узроци су, пре свега, мали број нових радних места, посебно у мање развијеним деловима Србије, где је учешће дугорочне незапослености у укупној незапослености највеће, као и несклад између тражених квалификација и квалификационе структуре незапослених.

Велики број незапослених у Србији, једном када постану незапослени остају у том статусу веома дуго, што може довести до њихове перманентне искључености са тржишта рада и високог ризика од сиромаштва. Импликације овог феномена могу бити дубоке имајући у виду да знатан број незапослених после неуспешног вишегодишњег трагања за послом постаје обесхрабрен и прелази у неактивност, што доводи до губитка људског капитала и додатног оптерећења социјалних фондова. Ово се посебно односи на старијекојису у процесу преструктурирања предузећа осталибез посла и чије су шансе да се поново запосле релативно мале. Међународно искуство показује да се вероватноћа налажења посла смањује са дужином трајања незапослености, што је разумљиво имајући у виду да знање и вештине временом постепено застаревају.

У односу на земље ЕУ, Србија има највеће учешће дугорочно незапослених у укупној незапослености. Према другом показатељу, а то је стопа дугорочне незапослености која представља учешће незапослених дуже од годину дана у активној популацији, Србија је у изузетно неповољном положају у односу на 27 земаља ЕУ. Просечна стопа дугорочне незапослености у ЕУ је свега око три одсто,а у Србији 14одсто.

Национална служба за запошљавање региструје знатно већи број незапослених, 717.503 у односу на 566.720 које даје Анкета о радној снази. То је превасходно због тога што се знатан број оних који раде у ,,сивој економији”, а које Анкета о радној сназиобухвата као неформално запослене,пријављује код Националне службе запошљавањасамо због бенефиција (помоћ за незапослене, социјална помоћ и сл.) које се обезбеђују за поједине категорије регистрованих незапослених.

Знатносмањење дугорочне незапослености не може се очекивати у кратком року, будући да је за то неопходан континуиран економски раст који за последицу има повећање запослености. Повећање тражње за радом треба да прати и већа усклађеност између квалификационе структуре тражње за радом и квалификационе структуре понуде рада, што подразумева квалитетније образовање, у складу сазахтевима тржишта. У склопу активних мера на тржишту рада, квалитетнија понуда обуке одраслих и могућности доживотног учења, у складу са потребама послодаваца,свакако би позитивно утицале на посебно угрожене групе дугорочно незапослених, као што су старијии ониниског образовног профила.

*Доцент на Економском факултету БУ