Везане руке будућем министру финансија

Ко год да седне у фотељу министра финансија након избора 2012. године, по свему судећи, неће бити омиљен у народу. Добрим познаваоцима буџетских бројки, већ сада је, након два извештаја Фискалног савета, јасно да уштеда од 75 милијарди динара неће моћи да се постигне закидањем на ситним ставкама. Први потез новог министра финансија мораће да буде драконски: или замрзавање плата и пензија или повећање пореза на додату вредност (ПДВ), оцењују наши саговорници.

Према слову Закона о буџетском систему, минус у каси догодине не сме да буде већи од 3,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно 118 милијарди динара. Међутим, након што је парламент усвојио предлог децентрализације, по коме ће приходи општина бити повећани, централна каса остаће „тања” за 40 милијарди динара. Такође, у првом предлогу буџета за следећу годину, како показује други извештај Фискалног савета, приходи су прецењени, а расходи потцењени, па је и по овом основу јаз проширен за 35 милијарди. Кад се подвуче црта, то значи да ће догодине дефицит „прешишати” закон за чак 75 милијарди и, ако се ништа не предузме, уместо 118, износиће 193 милијарде динара.

Млађан Динкић, лидер Уједињених региона, односно предлагач Закона о децентрализацији, истицао је како ће пребацивањем локалних пројеката са републичког на локални ниво моћи да се постигну значајне уштеде.

Међутим, Милојко Арсић, професор Економског факултета, израчунао је да по том основу може да се уштеди највише 10 до 15 милијарди динара.

– Врло је тешко прецизно израчунати о коликом износу је реч, јер су ти пројекти расути по скоро свим министарствима. У сваком случају, реч је о врло скромним уштедама. Извесна средства могуће је уштедети и смањењем субвенција и нето позајмица, али је то и даље далеко од законом зацртаног нивоа од 3,2 одсто БДП-а – убеђен је Арсић. Он додаје да толико крупне уштеде не могу да се постигну на ситним ставкама.

Арсић подсећа да је врло важно да се поштују фискална правила, која су унета у Закон о буџетском систему, како не бисмо упали у дужничку кризу, јер, уколико се то догоди Србији, која још није члан ЕУ, нема ко да спашава.

Фискални савет, чији је посао и анализа ефеката предложених решења, већ је упозорио да су могућности за уштеду на мањим ставкама ограничене. Чувари државне касе у извештају су навели и неколико опција за затварање јаза између прихода и расхода. Они подсећају да након смањења субвенција и нето буџетских кредита, као и расхода за куповину робе и услуга, креаторима буџета неће остати много механизама на располагању.

– Као преостала мера за смањење расхода намеће се замрзавање плата и пензија 2012. године уместо њиховог раста одређеног фискалним правилима. Међутим, за спровођење ове мере било би неопходно обезбедити скупштинску већину за промену Закона о буџетском систему. Наравно, постоји и могућност смањења капиталних расхода, за 0,3 одсто, али би ова мера била крајње непожељна са становишта функционисања привреде и стварања повољнијих услова за дугорочно одржив економски раст – упозоравају чланови Фискалног савета.

Највећа расходна ставка у буџету су плате и пензије, а највећи приходи у каси остварују се по основу ПДВ-а. Вероватно због тога, у извештају који су потписали чланови Фискалног савета, као једна од опција за премошћавање јаза, спомиње се и повећање ПДВ-а. На пример, опште стопе са 18 на 20 и снижене стопе са осам на девет одсто. Такође, као алтернатива се наводи и повећање стопе доприноса са 22 на 26 одсто.

– Иако би раст пореза у принципу могао да спречи повећање минуса у каси, овај приступ није пожељан, јер би се на тај начин значајно повећала оптерећења привреди – упозорили су чланови Фискалног савета.

Из овог независног тела напомињу да у њиховој надлежности није креирање буџета. Њихово је да направе анализу економских и фискалних ефеката предложених законских решења и да упозоре какве последице могу да имају. Подсећају да и по Закону о буџетском систему предлагач мора да објасни на који начин ће се било какво трошење или смањење прихода у каси одразити на фискални дефицит.

Владимир Вучковић, један од чланова Фискалног савета, сматра да ће будућем министру финансија бити везане руке, јер ће у тренутку кад седне у фотељу, буџет за следећу годину бити познат.

– У великој мери, од поступака ове, зависиће потези будуће владе. У зависности од тога какав ће буџет бити направљен, односно да ли ће дефицит у каси бити остварив или ће бити само „нашминкан” – каже Вучковић и додаје да је то економско, али исто толико и политичко питање.