Продаје се „Златна труба”

Гуча – Хотел „Златна труба“ у Гучи, отворен тачно пре 30 година у трубачкој престоници света, ускоро ће се појавити у огласима о продаји. Затворен је још фебруара ове године кад је предузеће „Евротурс“, које газдује овим здањем, пало у стечај, а прошле седмице протекао је и рок да се повериоцима поднесе план за реорганизацију. По законском редоследу то значи да предузеће, и хотел с њим, иде у банкротство.

– „Златну трубу“ ћемо, ипак, привремено отворити у време 51. Сабора трубача, од 8. до 14. августа. Тих дана хотел ће да буде издат у закуп, највероватније уз посредство општине Лучани, јер не можемо дозволити да врата буду затворена током највећег народног скупа у Србији. Такође, радиће и 10. јула, кад се у Гучи снима телевизијска емисија „Жикина шареница“ – каже за „Политику“ Милутин Обрадовић, стечајни управник „Евротурса“.

У Привредном суду у Чачку још није одржано поверилачко рочиште, али то је већ поступак који иде својим током. Кад се већ дође до те тачке појављује се неизбежно питање: због чега је затворено ово здање на гласу, повремено стециште принцеза, председника држава, домаћих и светских музичара и боема?

Хотел је саграђен по пројекту Михаила Митровића и отворен 1981. године понудивши 103 лежаја „Б“ категорије. Међутим, већ после десет година рада, кад су почели ратови, доспео је пред затварање. Решење је пронађено крајем 1991. године у приватизацији по закону усвојеном у време владе Анте Марковића. Створено је мешовито друштво у којем је УТП „Драгачево“, као дотадашњи власник, задржало 36 одсто капитала, док је остатак био у поседу београдског привредника Бобана Младеновића и његових сарадника, који су уложили капитал у обнову хотела.

Средином деведесетих, кад је у Србији обављена категоризација хотела, „Златна труба“ је међу првима добила ранг од три звездице, заједно са хотелима „Гранд“ у Ваљеву и на Копаонику, и београдским хотелима „Москва“ и „Балкан“. Саборски гости бораве у „Златној труби“ током августа па оду, али је хотел осталих месеци био домаћин бројним спортским екипама које су се припремале у Гучи, па је пословао са зарадом. Од почетка овог века, међутим, спортски посетиоци су се знатно проредили, а и варошица је стално бележила смањење броја становника и запослених, па је и хотелски приход сасвим утањио, што је водило у стечај.

„Златна труба“, иначе, подигнута је на месту где је од 1932. била кафана „Оријент“ са помоћним зградама. Власник те крчме био је мештанин и шаљивџија Добросав Протић, наредивши да се на зидовима „Оријента“ испишу следеће поруке: „Ко пије, умреће – ко не пије, и пре ће“ и „Чија ли је – чија бити неће“. Међутим, крчмар је убрзо банкротирао па је Драгачевска пољопривредна банка 1936. године кафану дала у закуп Средоју Протићу.

Занимљиво је да је „Златна труба“ 2009. године опремила хелидром за ноћне летове, што је реткост за наше хотеле.

Гвозден Оташевић