Колико пута ћемо гласати

Владајућа коалиција, судећи по изјавама страначких функционера, још нема јединствен став о томе да ли ће се на пролеће ићи и на парламентарне и на локалне изборе или ће се за градске скупштине, ипак, гласати неколико месеци раније. На раздвајању избора ових дана инсистира врх Социјалистичке партије Србије, објашњавајући да није добро да локални избори остану у сенци републичких јер тада велике политичке теме поклопе оне које су од виталног значаја за општине. Као могући термин одржавања локалних избора већ се незванично и помиње децембар, док и даље није познато да ли би, у случају да локални и парламентарни избори буду одвојени, покрајински избори били одржани када и локални. Социјалисти, ипак, верују да ће са Демократском странком договорити најбоље решење у интересу грађана

У сваком случају, СПС за сада има подршку једног свог коалиционог партнера (ЈС), док други (ПУПС) заступа другачији став. Драган Марковић Палма, председник Јединствене Србије и градоначелник Јагодине, каже да „не треба мешати једне и друге изборе” да би грађани могли тачно да знају ко има је шта обећао и после шта је испунио. „Овако, могу да кажу нисмо ми то мислили на локалу, него на републичком нивоу и обрнуто. Прошли пут кад су били избори, сви су свашта обећавали, од промене Устава па надаље, све ствари које нису ни у каквој вези са локалним проблемима. А кад се раздвоје тачно се зна ко је за шта и ко шта може да уради. Осим тога, ако је неко 50. на листи за посланике, а зна да странка не може да освоји више од 30 места, он се неће ангажовати уопште на терену, па неће добити ни у својој општини”, истиче Марковић. Он додаје да су приче о томе како је скупо да се избори одржавају одвојено „чисте глупости”, јер ништа није скупо што је у интересу грађана.

Момо Чолаковић, шеф посланичке групе Партије уједињених пензионера Србије, каже да му није познат предлог СПС-а, нити се унутар његове странке разговарало о термину избора. „Мој лични став је да би избори требало да буду истовремено, у априлу. Ако би избори били одвојени, потрошили бисмо дупло више времена и новца. Осим тога, искуства са претходних избора из 2008. године показала су да је излазност бирача била доста велика када се гласало и за локал и за парламент, према томе мислим да то повећава и заинтересованост бирача за гласање”.

Сузана Грубјешић, члан Председништва Уједињених региона Србије, такође, сматра да је и „за државу и за грађане јефтиније да локални и парламентарни избори буду одржани истовремено у редовном термину, на пролеће 2012”.

Мехо Омеровић, високи функционер Социјалдемократске партије Србије, каже, пак, да тој партији одговара било који начин организовања избора. „Ми смо спремни за изборе и као што смо у Бору, Аранђеловцу, Неготину већ ушли у локалне скупштине, убеђен сам да ће бити мало општина у којима нећемо бити заступљени”.

Па, ипак, коначна одлука о томе када ће се ићи на које изборе зависиће највише од става највеће партије владајуће коалиције – Демократске странке. А судећи бар по недавним изјавама заменика председника Драгана Ђиласа, и у ДС-у се размишља о раздвајању избора. Ђилас који је прекјуче и званично објавио да ће се кандидовати за градоначелника Београда и на наредним избора, у интервјуу за „Политику” пре два месеца рекао је да локалне и парламентарне изборе треба раздвојити кад год је то могуће.

Владимир Гоати, председник организације Транспарентност Србија, међутим, не очекује да ће локални избори бити одржани пре парламентарних: „Немам утисак да је власт донела одлуку да се прво организују локални избори, мада то не значи да ће тако и бити”.

Гоати наводи да има доста разлога због којих би избори требало да буду обједињени. „Нормално је да је јефтиније кад су у исто време, јер је пропагандна активност у великој мери иста и за локалне и за парламентарне изборе. У неким земљама чак када се истовремено одржавају локални и савезни избори новац који им се додељује за учешће на изборима смањује се за једну трећину. Осим тога, тиме се добија и хомогенији састав оба нивоа одлучивања, или сва три буду и покрајински избори у исто време ”.

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, каже да са становишта власти можда не би било лоше да прво тестирају снагу на локалним или покрајинским изборима, па да онда иду на парламентарне. „Мислим да би, кад већ нема принуде да сви избори буду истовремено, то било тактички боље решење, јер би се могло догодити да дође до потпуног протестног гласања као 2000. године, па да грађани гласају против једне странке не гледајући ко је кандидат и да онда изгубе и места „на локалу”, каже Станковић.

Г. Новаковић

-----------------------------------------------------------

Ђилас: кандидат за градоначелника или премијера

Заменик председника ДС-а и градоначелник Београда Драган Ђилас најавио је у недељу да ће се поново кандидовати за градоначелника и затражио за то подршку своје странке. За сада је, бар званично, још није добио. Како се до сада увелико спекулисало да је први човек Београда „виђен” за премијера после наредних избора, Ђиласова одлука, о којој ће ДС вероватно тек одлучивати, представља мало изненађење.

Дејан Вук Станковић мисли да је Ђилас, ипак, донео политички профитабилнију одлуку. „Мислим да је реч о реалистичном размишљању, јер је схватио да би ако би водио кампању за премијера у овим условима могао политички да пропадне. Била би то последица протестног гласања, јер ће ДС на парламентарним изборима морати да се суочи са незадовољством грађана због социјално-економске ситуације, која ће довести сигурно макар до апстиненције бирача из средње класе који су најјаче осетили кризу, а можда ће њихови гласови отићи и опозицији. Ђилас не жели да у овом тренутку преузме одговорност за стање у Србији које није он креирао”, објашњава Станковић. Он додаје да иако на први поглед делује да је Драган Ђилас изабрао резервну позицију, место градоначелника Београда је политички и те како значајно и утицајно. „Осим тога он у Београду има резултате и вероватно је фаворит у трци за градоначелника, док би у трци за премијера у предности били неки други”.

Ипак, да би Ђилас био изабран и за градоначелника, ДС на изборима мора да обезбеди већину у градској скупштини. Јер, по садашњем Закону о главном граду, градоначелника бира Скупштина града, из реда одборника, већином гласова од укупног броја одборника Скупштине града. Иако је било предлога, пре свега из Уједињених региона Србије да се градоначелници убудуће бирају непосредно, мало је вероватно да ће се то догодити на предстојећим изборима, пошто за сада нема озбиљнијих разговора о промени закона, а локални избори би, ако буде прихваћена идеја СПС-а могли бити пдржани већ до краја ове године.