Сахрањена Оливера Марковић

Оливера Марковић, једна од највећих наших глумица 20.века,сахрањена је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, граду у којем је рођена пре 87 година. Породица, пријатељи, бројне колеге и грађани опростили су се од ове врсне уметнице, изванредног извођача руских романси и шлагера, коју ће многе генерације још дуго памтити. Међу њима су били Божидар Ђуровић, Светозар Цветковић, Бранко Цвејић, Срђан Карановић, Небојша Брадић, Небојша Поповић, Јелена Жигон, Милена Дравић, Светлана Бојковић, Тихомир Станић, Воја Брајовић...

Позната по бројним незаборавним улогама на даскама које живот значе, филму и телевизији – опус броји више од 100 рола, Оливера Марковић испраћена је уз опело, хор и речи Ружице Сокић:

– Поштовани пријатељи и љубитељи позоришта, ево и небо плаче за нашом Оливером. Дивном, дивном, рођеном глумицом – трагеткињом, комичарком и субретом. Са великим музичким талентом. Бог јој је дао таленат за све што је радила. Мислим да сам и ја због ње, пошто сам је гледала у позоришту, кренула истим путем – путем глуме. Почаствовала ме је касније својим пријатељством. Давала је себе несебично уметности и људима које је волела. Обележила је време наше генерације. Хвала ти Оливера.

Њено вишедеценијско присуство у уметности овенчано је бројним наградама, међу којима треба још једном поменути награду Народног позоришта, коју је добила два пута, за улоге Мајка Храброст (1972. године) и Клара („Леда”, 1978. године) а највеће признање које додељује национални театар, Плакету, додељено јој је 1988. године. Добитница је и Специјалне награде на „Данима комедије”, Октобарске награде града Београда, Плакете „Мата Милошевић”,„Добрица Милутиновић” и Добричиног прстена. Међу филмским наградама истичу се Сребрна и две Златне арене на Филмском фестивалу у Пули и „Славица” за укупни допринос развоју филмске уметности.

М. Димитријевић