Божић на маркама

Пошта Србије у оквиру свог традиционалног издања "Божић" међу првима се придружила већини поштанских управа европских земаља у обележавању овог великог хришћанског празника.

Рођење Исуса Христа славе све хришћанске конфесије мада у различите дане, код православаца 7. јануара, а код католика 25. децембра. Због тога је и серија од две пригодне поштанске марке са мотивима Божића пуштена у оптицај нешто раније, 20. новембра. Номинале марака су 16,50 и 46 динара, што одговара првој поштанској тарифи (писма до 20 грама) за унутрашњи и међународни саобраћај. Наравно да ове марке могу да се користе за честитање Нове године и осталих празника.

Божић се код нас слави три дана. То је пре свега породични празник, а обичаји везани за њега бројни.

Дан очи Божића зове се Бадњи дан. Назив је добио по томе што се тог дана сече бадњак и уноси у кућу. Бадњак је младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима јелово или борово), које се ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Пре изласка сунца, на Бадњи дан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече дрво. Бира се млад и прав церић, а ако нема церића може и храст. Стабло церића треба да буде толико да га домаћин може на рамену донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, пре него што почне да га сече домаћин се окрене истоку и три пута се прекрсти.

Према народном веровању бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Води се рачуна да приликом пада дрво падне директно на земљу. Ивер од бадњака се узима да кајмак буде дебео као ивер.

Бадњак симболички представља оно дрво, који су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини након Христовог рођења. Бадњак је симбол дуговечности и чврстине трајања хришћанства.

Увече домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу. Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом и узвикују: "Добро вече, честити ви и ваша печеница". Пре него што се бадњак унесе у кућу исече се на три дела тако да може да стане у шпорет или пећ. Исто се говори и ради као када се уноси печеница. После бадњака у кућу се уноси слама, а поступак и говор је исти. Слама симболизује јасле у којима је Исус рођен. Домаћица у сламу испод стола, где се вечера ставља слаткише, поклоне и играчкице.

На сам Божић, рано ујутро, звоне звона на православним храмовима и објављују долазак и рођење Христово. Народ одлази у цркву на божићну литургију и сви се поздрављају речима "Христос се роди" и "Ваистину се роди".

На марки од 16,50 динара приказана је божићна трпеза са погачом, црним вином, јабукама и сламом, а на марки од 46 динара свећа и божићни украси.

Ликовну обраду марака урадила је Надежда Скочајић, дипломирани графички дизајнер, из Београда. Марке су штампане у новосадској штампарији "Форум", техником четворобојног офсета у шалтерским табацима од по 25 комада марака, при чему су 1.120 табака са већом номиналом нумерисани, а остали нису. Тиражи марака, као и ранијих издања са мотивом Божића, су већи од уобичајених. Марка од 16,50 динара има тираж од 500.000 комада, а марка од 46 динара тираж од 100.000 комада.