Наука о срећи

Срећан живот је нешто што сви желимо и о чему свакодневно читамо, слушамо и износимо сопствена искуства. Могло би се рећи да је то мешавина добрих циљева, позитивних емоција, пријатељства, здравља, новца, чврстог сна (и секса, док му је време). Али процена нивоа среће у животу није лака нити поуздана. Нема сигурних мерила, а кад се нека од њих примене могу се оспорити јер су субјективна. У ранијим временима није се много говорило о срећи, а многа животна правила проистицала су из староримских лекција о стоицизму и из хришћанства које је бринуло о спасењу душе, док је срећа чекала у царству небеском.

Данас су сва друштва богатија, у свету се све врти око понуде и потражње, а срећа је постала нека врста робе до које се не може доћи без новца. Иако срећан живот нема за све исто значење, постао је општа опсесија – нека врста грађанске дужности. Створена је конфузија око благостања и среће при чему се занемарује да је благостање, за разлику од среће, колективно осећање, нема у себи емоција, а осећање среће није му безусловни пратилац.

Истина је да и поред вишеструког пораста благостања од педесетих година прошлог векапа наовамо, живот данас није лепши, тј. срећнији него раније. Ментално здравље људи, ако ништа друго, знатно је лошије него пре 50 година, при чему је тај тренд истоветан од САД, преко Европе, Африке и Азије, све до Аустралије.

Деведесетих година прошлог века рођена је и наука о срећи коју предводи углавном позитивна психологија. Покрет позитивне психологије иза себе има психолошку снагу Мартина Селиџмена (69),психолога из Пенсилваније, и бави се начинима потенцирања и коришћења позитивних емоција, попут радости, задовољства, интересовања и љубави. То што на сваку позитивну емоцију долазе по три негативне објашњава због чега срећан живот није уобичајена појава. Несрећни животи такође имају своје место у друштву, јер су често последица околности на које није могуће утицати.

Раније истраживање америчког нобеловца, психолога и професора (у пензији) на Принстону Денијела Канемана(77) показује да су позитивне емоције и осећање срећног живота међу Американцима стабилни само кад им је годишња зарада изнад 60.000 долара. Мање од тога (анкета Галупа) у душама Американаца рађа осећање јада, и несрећног живота. Слично је и у другим земљама, па и овде, само су пропорције другачије. Свуда постоји линија сиромаштва. Та линија мења своју висину, али недостатак новца у перфектној је корелацији са недостатком срећног живота. У Србији је испод ње око 700.000 људи и они се не могу похвалити срећним животом. Сви знамо да новац не гарантује срећан живот, али видимо да његов недостатак гарантује беду.

Ипак, иза скупих блејзера и свилених хаљина није увек све идеално. Можете бити парагон памети, предузимљивости, можете имати богатство, а да иза позорнице патите од неке болести која ће вас и ваше најближе чинити несрећним.

Животи људи сувише су велики, препуни детаља и противуречности тако да их је тешко уклопити у лаку концепцију успешности, а још мање среће. Због тога се дух модерне позитивне психологије и социологије мање ослања на материјално благостање, а више на животни оптимизам. Оптимизам се најбоље може сажети у причу о оцу који за Божић у чарапу једног сина ставља златан сат, а у чарапу другог коњску балегу. Следећег јутра први син жали се и каже: „Тата не знам шта ћу са сатом, може се покварити”. Други син радосно узвикује: ,,Тата Божић Бата ми је оставио коњића на поклон, само не знам како да га пронађем”.

Наука о срећи учи нас и да није важно да ли у животу има мало или много невоља, већ како се на њих реагује, нарочито ако су задесиле некога коме се може помоћи. Чињењем добрих дела и храбрењем других, рађа се осећање задовољства.

Деценијама се зна да је наш темперамент генетички предетерминисан и да 50 одсто осећања среће или несреће има порекло у генима. Око 40 одсто зависи од околине у којој се живи и може се повећати добрим поступцима и учењем на грешкама, док је преосталих 10 одсто одраз случајности. Што се боље прилагођавамо другима и што више испољавамо врлина, то смо задовољнији, а што нам је већи оптимизам, иначе бесплатан, то смо ближе путу који води ка срећном животу.

*Професор универзитета