Nauka o sreći

Srećan život je nešto što svi želimo i o čemu svakodnevno čitamo, slušamo i iznosimo sopstvena iskustva. Moglo bi se reći da je to mešavina dobrih ciljeva, pozitivnih emocija, prijateljstva, zdravlja, novca, čvrstog sna (i seksa, dok mu je vreme). Ali procena nivoa sreće u životu nije laka niti pouzdana. Nema sigurnih merila, a kad se neka od njih primene mogu se osporiti jer su subjektivna. U ranijim vremenima nije se mnogo govorilo o sreći, a mnoga životna pravila proisticala su iz starorimskih lekcija o stoicizmu i iz hrišćanstva koje je brinulo o spasenju duše, dok je sreća čekala u carstvu nebeskom.

Danas su sva društva bogatija, u svetu se sve vrti oko ponude i potražnje, a sreća je postala neka vrsta robe do koje se ne može doći bez novca. Iako srećan život nema za sve isto značenje, postao je opšta opsesija – neka vrsta građanske dužnosti. Stvorena je konfuzija oko blagostanja i sreće pri čemu se zanemaruje da je blagostanje, za razliku od sreće, kolektivno osećanje, nema u sebi emocija, a osećanje sreće nije mu bezuslovni pratilac.

Istina je da i pored višestrukog porasta blagostanja od pedesetih godina prošlog vekapa naovamo, život danas nije lepši, tj. srećniji nego ranije. Mentalno zdravlje ljudi, ako ništa drugo, znatno je lošije nego pre 50 godina, pri čemu je taj trend istovetan od SAD, preko Evrope, Afrike i Azije, sve do Australije.

Devedesetih godina prošlog veka rođena je i nauka o sreći koju predvodi uglavnom pozitivna psihologija. Pokret pozitivne psihologije iza sebe ima psihološku snagu Martina Selidžmena (69),psihologa iz Pensilvanije, i bavi se načinima potenciranja i korišćenja pozitivnih emocija, poput radosti, zadovoljstva, interesovanja i ljubavi. To što na svaku pozitivnu emociju dolaze po tri negativne objašnjava zbog čega srećan život nije uobičajena pojava. Nesrećni životi takođe imaju svoje mesto u društvu, jer su često posledica okolnosti na koje nije moguće uticati.

Ranije istraživanje američkog nobelovca, psihologa i profesora (u penziji) na Prinstonu Denijela Kanemana(77) pokazuje da su pozitivne emocije i osećanje srećnog života među Amerikancima stabilni samo kad im je godišnja zarada iznad 60.000 dolara. Manje od toga (anketa Galupa) u dušama Amerikanaca rađa osećanje jada, i nesrećnog života. Slično je i u drugim zemljama, pa i ovde, samo su proporcije drugačije. Svuda postoji linija siromaštva. Ta linija menja svoju visinu, ali nedostatak novca u perfektnoj je korelaciji sa nedostatkom srećnog života. U Srbiji je ispod nje oko 700.000 ljudi i oni se ne mogu pohvaliti srećnim životom. Svi znamo da novac ne garantuje srećan život, ali vidimo da njegov nedostatak garantuje bedu.

Ipak, iza skupih blejzera i svilenih haljina nije uvek sve idealno. Možete biti paragon pameti, preduzimljivosti, možete imati bogatstvo, a da iza pozornice patite od neke bolesti koja će vas i vaše najbliže činiti nesrećnim.

Životi ljudi suviše su veliki, prepuni detalja i protivurečnosti tako da ih je teško uklopiti u laku koncepciju uspešnosti, a još manje sreće. Zbog toga se duh moderne pozitivne psihologije i sociologije manje oslanja na materijalno blagostanje, a više na životni optimizam. Optimizam se najbolje može sažeti u priču o ocu koji za Božić u čarapu jednog sina stavlja zlatan sat, a u čarapu drugog konjsku balegu. Sledećeg jutra prvi sin žali se i kaže: „Tata ne znam šta ću sa satom, može se pokvariti”. Drugi sin radosno uzvikuje: ,,Tata Božić Bata mi je ostavio konjića na poklon, samo ne znam kako da ga pronađem”.

Nauka o sreći uči nas i da nije važno da li u životu ima malo ili mnogo nevolja, već kako se na njih reaguje, naročito ako su zadesile nekoga kome se može pomoći. Činjenjem dobrih dela i hrabrenjem drugih, rađa se osećanje zadovoljstva.

Decenijama se zna da je naš temperament genetički predeterminisan i da 50 odsto osećanja sreće ili nesreće ima poreklo u genima. Oko 40 odsto zavisi od okoline u kojoj se živi i može se povećati dobrim postupcima i učenjem na greškama, dok je preostalih 10 odsto odraz slučajnosti. Što se bolje prilagođavamo drugima i što više ispoljavamo vrlina, to smo zadovoljniji, a što nam je veći optimizam, inače besplatan, to smo bliže putu koji vodi ka srećnom životu.

*Profesor univerziteta