Уставне измене стопирао српски језик

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Вишесатна расправа није била довољна јуче посланицима црногорског парламента да се договоре око промене Устава Црне Горе у делу који се односи на правосуђе којим се жели „обезбедити јачање професионалности и независности судства и тужилаштва”, али ни да се обезбеди консензус за његову промену.

Владајуће партије Демократска партија социјалиста (ДПС) и Социјалдемократска партија (СДП), две партије Муслиманско-бошњачка, Покрет за промене и две албанске партије су најавиле подршку промени Устава, али то не обезбеђује двотрећинску већину посланика која је неопходна за промену највећег правног акта Црне Горе.

Посланици Нове српске демократије (НОВА) и Социјалистичке народне партије (СНП) казали су да за предложене измене могу гласати само уколико се у Уставу унесе да је и српски језик службени у Црној Гори, односно да се у образовном систему српски језик изучава као обавезан предмет јер њиме, и по најавама новог пописа, говори највећи број грађана ове државе.

Посланици владајућих партија ДПС и СДП Миодраг Вуковић и Рашко Коњевић истакли су да ће њихове странке подржати понуђени обим уставних промена.

У име СНП-а Невен Гошовић је казао да би промене Устава из области правосуђа требало да „обезбеде претпоставке да судови грађанима омогуће правично суђење, у разумном року и пред независним и непристрасним судом”. Он је рекао да уставним изменама треба обухватити и промену начина избора председника и судија Уставног суда као и да ће опозиција иницирати измене Устава и у неким другим областима, пре свега државних симбола и службеног језика.

Лидер НОВА Андрија Мандић је поручио да његова партија неће подржати ниједан законски акт за који је потребна двотрећинска већина у парламенту, уколико се пре тога не реши питање образовања на српском језику. „Спремни смо да градимо двотрећинску већину за промену Устава и у погледу изборног закона, али и ви нама морате изаћи у сусрет, пре свега, у погледу обезбеђења школовања на српском језику.”

Председник Покрета за промене Небојша Медојевић казао је да је добро што се кренуло у уставне промене у делу који се односи на правосуђе, али би било боље да је то резултат домаћег незадовољства, а не притиска Европске уније.

Реагујући на овакав став, потпредседник Владе Душко Марковић је рекао да влада не реагује само на сугестије Брисела, али као земља која тежи ЕУ не може игнорисати препоруке ЕУ.

„Не стоји ваша констатација да је предлог за промену Устава искључиво плод притиска ЕУ, већ је влада оценила да је то у интересу грађана и нашег европског пута”, узвратио је Марковић.

Црногорска влада је крајем јуна усвојила предлоге закона о судовима, Судском и Тужилачком савету. Тим изменама су разрађене уставне одредбе које се односе на избор председника Врховног суда.

Влада је предложила да Судски савет о сваком пријављеном кандидату прибавља мишљење проширене седнице Врховног суда, на основу чега Савет већином гласова препоручује три кандидата за ту функцију председницима Црне Горе, Владе и Скупштине.

Предложено је да Тужилачки савет буде састављен од председника и десет чланова. Шест чланова биће из редова државних тужилаца, два правна стручњака именује Скупштина, адвокат на предлог Адвокатске коморе и представник Министарства правде.

У вези са избором чланова Судског савета предвиђена је новина да се из реда судија чланство у Савету омогући судијама са свих нивоа.

При крају јучерашњег заседања грађанима се обратио посланик СНП-а Василије Лалошевић који је рекао да у Црној Гори нема слоге, просперитета, независних институција тужилачких и судских, „уколико не дође до помирења грађана”, а помирење ће „бити онда када власт прихвати да српски језик врати на место које му припада по вољи народа и симболе које су свима на срцу”.