Више ратова због „дронова”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – На недавној ваздухопловној изложби у Кини, домаћини су као најновије достигнуће своје војне индустрије показали модел наоружане беспилотне летелице на млазни погон. Она носи ознаку WЈ-600, а уз њу је приказано и десетак других модела „дронова”, авиона-робота, што је, по оцени „Вашингтон поста” у извештају са овог догађаја, доказ да Кина настоји да ухвати корак са Америком и у овој технологији.

Али и да учини корак даље. За разлику од САД које оружјем опремљене „зујалице” (како се може превести реч енглеска реч „дрон”) продаје само најближим савезницима, Кина је спремна да своје „клонове” (јер вероватно је реч о мање или више верним копијама америчке технологије), испоручује свим заинтересованима на глобалном базару војне опреме.

Таквих је, сматра престонички дневник, много. Позивајући се на извештај консултантске фирме „Тил груп”, „Вашингтон пост” наводи да ће у овој декади ставке за „дронове” у војним буџетима широм света достићи 94 милијарде долара. Производња ових летелица разних намена, од извиђачких до офанзивних, и разних величина – од димензија само нешто мањих од борбених авиона, до оних налик дечјим играчкама – постаје најдинамичнији сектор светске ваздухопловне индустрије.

За Пентагон ово је постало главно оружје у америчком рату против тероризма. Први пут употребљени током деведесетих, као извиђачке (шпијунске) летелице изнад Босне и Србије (Косова), њихове могућности и укупан број у међувремену су драматично порасли. Док их је на почетку овог века било једва педесетак, данас је само на ратиштима у Ираку и Авганистану ангажована већина од укупно око 7.000 ових авиона, чија технологија укључује сва модерна достигнућа аеронаутике, роботике и електронике.

Највише је међутим елемената видео-игрица. Америчким „дроновима” управљају наиме оперативци ЦИА из више од 10.000 километара удаљених база на америчком тлу. Они видео-снимке са њихових камера прегледају у реалном времену, идентификују циљеве, и после зеленог светла надлежне команде притискају дугме које лансира ракете.

На овај начин досад је од 2006. елиминисано близу 2.000 осумњичених терориста и талибанских побуњеника (али и велики број цивила). Убијено је бар две трећине високих команданта Ал Каиде, а извиђачки „дронови” су обезбедили и важне податке за акцију ликвидације Осаме бин Ладена.

Занимљиво је и да је више напада на овај начин извршено за две и по године Обаминог председниковања него током целог мандата његовог претходника Џорџа Буша. То значи да је ово постало „оружје по избору”, које се, сем на бојиштима у две земље са којима је Америка званично у рату, користи и на територијама држава које то нису: Пакистана, од прошле године и Јемена, а однедавно и Сомалије. Тврди се такође да лете и изнад Либије, али се не зна да ли само у извиђачким или и у борбеним мисијама.

Као ново средство које свакако мења начин како се воде ратови – али и како се размишља о њима – беспилотне летелице нису без пратећих контроверзи. Има их више врста: од тога да доносе нове недоумице о „правилима и обичајима” оружаних сукоба, па до процена да, зато што је њихов учинак „хируршки”: прецизан и без губитака на страни нападача, у ствари повећавају ризик међународних сукоба, односно смањују глобално обуздавање у примени војне силе.

У извештају Савета УН за људска права, из јула прошле године, САД су позване да покажу „већу уздржаност” у њиховом коришћењу. У том концизном документу од само 29 страна, доведене су у сумњу и легалне основе за њихову употребу, с обзиром на то да први пут у историји цивили једне обавештајне агенције управљају роботима у војним мисијама.

Званично америчко објашњење јесте да у томе нема ничег спорног, будући да је званично у рату против Ал Каиде и да је реч о акцијама које су у суштини самоодбрамбене. Један званичник УН је овакво тумачење оценио као „пренапрегнуто”, док је овде било текстова неких професора права у којима се износила теза да су оперативци ЦИА који су „пилоти” ових летелица у статусу „незаконитих бораца”, јер не носе униформе и делују изван ратишта.

Како год било, улазак Кине у овај сегмент је несумњиви покушај да се парира америчкој супериорности. Пакистан је већ најавио да ће ова средства да набавља од свог северног суседа. Индија је ове године саопштила да ће производити сопствене, са могућношћу да испаљују ракете и лете на висинама од девет километара. Иран је прошлог лета саопштио да такође поседује беспилотну летелицу коју је председник Махмуд Ахмадинежад назвао „амбасадором смрти”. Наравно, подразумева се да у том делу света у овој технологији предњачи Израел, иначе после САД највећи произвођач „дронова”.

Како се помиње, Пентагон је поручио и моделе који могу да се лансирају са носача авиона (досад су полетали само из копнених база), што ће њеним флотама омогућити долет три пута већи од онога који сада имају авиони са пилотима. Трка која је тек почела, по свему судећи, нагло се убрзава.