Продаја или банкрот

Сва туристичка предузећа и хотели који нису приватизовани мораће да добију власника до краја прве половине наредне године. Уколико се не испоштује ова обавеза, према јуче изнетом упозорењу министра за трговину и туризам Бојана Димитријевића, предстоји продаја "на бази банкрота".

Ово за многе хотелијере драматично упозорење, Димитријевић је изнео на седници Одбора за туризам и угоститељство Привредне коморе Србије, уз опаску да и досадашњи ток приватизације хотела није донео резултате који су се очекивали.

– Упозоравали смо да не може да се обавља продаја без јасно донете стратегије приватизације хотела. Они не могу да се продају као што се, на пример, продају фабрике хартије. Реч је о ретком ресурсу и послу који тражи велико знање и вештину – рекао је Димитријевић, подсећајући да су до сада власници хотела постали и неки пословни људи који се толико разумеју у посао да "сада не знају шта ће да раде".

Од "Униона" до "Интера"

Управо ових дана навршило се четири године од почетка продаје хотела у Србији. Првенац хотелске приватизације је београдски "Унион",  који је за два и по милиона евра купио Милорад Мајкић, бизнисмен и власник ланца коцкарница.

Према подацима Агенције за приватизацију, до сада је чак 80 угоститељских предузећа променило власнике. На аукцијама је плаћано од милион динара до чак 470 милиона, колико је постигнуто за ваљевску "Слогу", чији је купац "у пакету" добио хотел, мотеле и ресторане.

Међу рекордерима туристичке приватизације издваја се ХТП "Фонтана" из Врњачке Бање, која по својим садржајима обухвата скоро половину капацитета овог здравственог и туристичког центра. Сасвим неочекивано, на листи се нашао и хотел "Ројал" у Београду, познатији под именом "Топлице", који је добио новог власника за рекордну цену од 400 милиона динара.

Да није продаја хотела у Србији ишла глатко, сведоче и једина два примера тендерске продаје на којима су се нашли београдски "Путник" и нишки "Србијатурист". Оба предузећа је купио Срба Илић из САД, а јавност је током протекле три године обавештавана само о проблемима и судским споровима.

Да су спорови претили да пониште продају појединих хотела сведоче примери широм Србије, а односе се на хотеле или њихове делове који су национализовани. Стари власници и њихови потомци очекују праведно решење, а садашњи власници и држава што скорију продају. У програму за приватизацију су и даље београдски хотели "Праг", "Ексцелзиор" и "Сплендид", који су у почетку били главни фаворити за продају, али се то није остварило управо због ових проблема.

 Пре неколико месеци као позитиван сигнал у јавности означена је продаја два хотела која су протеклих неколико година провела у "загрљају" компаније "Дунав осигурање". Хотел "Југославија" је продат за 31,3 милиона евра, што је знатно више од постигнутих цена  за продате хотеле у Београду.

Хотел "Метропол" је продат за 27,4 милиона евра, односно за 11,4 милиона евра више од почетне цене. Укупна почетна цена за оба хотела износила је 42 милиона евра. На аукцији је добијено 58,7 милиона евра, дакле 16,7 милиона евра више него што је било планирано приликом објављивања продаје.

ЈАТ у центру пажње

До краја процеса приватизације, која би, како тврди ресорни министар, требало да се оконча до наредног лета, сигурно је да ће пажњу бизнисмена, али и јавности, привући ЈАТ-ови туристички првенци – хотели "Славија" и "Славија лукс", као и апартмански комплекс на Копаонику.

На једином српском ски-центру скоро сви "стари" хотели промениће власнике. Ова судбина чека и "Гранд", који је у саставу ИЦГ Интернационала, као наследник "Генекса". Иста компанија тражи и будућег власника београдског хотела који је годинама носио назив "Београд – Интерконтинентал". Одлуком Трговинског суда због неиспуњења обавеза према познатом хотелском ланцу изгубљена је лиценца и други део назива хотела. Као могући кандидати за куповину овог хотела, у чију обнову је према прошлогодишњим рачуницама требало да се уложи 22 милиона евра, помињу се одраније "Шератон", а однедавно и "Кемпински".

Страни хотелски ланци освојили су скоро све земље у окружењу, у којима су, попут Бугарске, сви хотели одавно приватизовани. Зато и не чуди што источне комшије имају и до пет пута веће приходе од туризма.