Хијавате у водама Обреновца

На помен Колубаре, прва асоцијација је истоимени басен руда и афера. Тек на другу лопту, помисли се на притоку Саве. Уколико вожња кануима у обреновачком акваторијуму ове две реке постане туристичка атракција, можда се временом редослед асоцијација и промени...

Да Колубаром и Савом заплове индијански чамци, потрудио се Зоран Дејановић, власник предузећа „Кану авантуре”, у сарадњи са Туристичком организацијом Београда.

У очекивању плиме гостију, у „Хијавата спуст” прва се отиснула група новинара београдских редакција. У неколико чамаца, пошли су на двочасовну пловидбу – од старта на обали Колубаре (три километра узводно од ушћа ове реке у Саву), до сплава „Табако” у излетишту Забран.

Пре поласка, Зоран држи петнаестоминутни час теорије. Гарантује да ће свако ко приљежно одслуша предавање после пет минута праксе веслати попут Индијанца. Медијски посленици пажљиво слушају инструкције. Зоран лети живи на Сави, а зими у Немачкој, где је и заволео веслање и упознао се са стандардима у организовању кану-тура. Његове квалификације оверене су и породичним „воденим жигом”: и деда по мајци и деда по оцу били су скелеџије.

Следећи свог учитеља, новинари на сувом веслају упразно међу неколико шатора за пресвлачење у „колубарску тоалету”, коју чине мајица, шортс и папуче. Ношење прслука за спасавање је факултативно. Недалеко одатле, између два дрвета, разапета је мрежа – лежаљка. То није пука „справа за ленчарење”, већ – веслачки тренажер.

– Оне који се устручавају да уђу у кану, јер им се чини да се чун сувише љуља и да ће се преврнути, пошаљем у мрежу. Лагано их заљуљам, а док уживају, активност центра за равнотежу се прилагођава условима какви су на води – открива Дејановић, додајући да је за опстанак у чамцу довољно поштовати једноставна правила.

Уосталом, уколико Индијанац – приправник и заврши у води, нема разлога за панику: корито Колубаре широко је свега тридесетак метара, па се лако доплива до копна. А шумовите обале су природна брана ветровима са којима почетници не би умели да се изборе.

За сваки случај, предвиђена је и логистика. Све време са регатом, уколико учесници желе, плови чамац у којем је Дејановић. Уз њега може да се пришлепа посада која се замори од веслања. Све је осмишљено тако да кануисти могу да се препусте уживању у зеленом крајолику, док „ваздушни простор” око пловила пресецају вилини коњици.

Читава три километра чамци миле, док „Колубара тихо тече и мој живот с њом, у загрљај иде Сави, а ја немам ком”. Баш као у рефрену народњачког хита. А онда – ушће на видику! Ако је Колубара основна школа за пловидбу кануом, прелазак на Саву је мала матура. После ушћа, пут траје још само километар, али се весла узводно. С ветром у леђа, нема се утисак пловидбе супротно речном току. Индијански чунови су овде изложени таласима бродова који секу Саву. И против тога има лека: „Идеш дуж обале, а кад видиш да талас наилази, усмериш кану под углом од 90 степени у односу на њега”, подучава Зоран.

Пошто се прође Баричка ада, неоткривени рај обреновачког архипелага, стиже се до „Табака”.

Сви новинари су на броју, показујући да за њих не важи пословица о првим мачићима. А кад смо већ код умотворина, Зоран на крају пловидбе казује једну своју, пригодну тренутку: –Учећи да весла, човек се учи самопоуздању. Извежбаш се да те не буде страх од кривине иза које не знаш шта те чека. И на реци, и у животу...

------------------------------------------------

Кану:

Тежина: 27 или 34 килограма у зависности од материјала

Дужина: 5 метара

Ширина: око метар

Носивост: 450 килограма

Капацитет флоте: 50 веслача

Цене по особи:

333 динара викендом, празником и за време распуста

303 динара радним даном

203 динара полусатна вожња