Повратак из пакла кокаина

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – Имам 26 година, своју фризерску радњу у граду, кућу на селу, товљенике у обору, спремам се за женидбу и желим да имам много деце. Пре шест година сам ставио неопозиву тачку на кокаин и хероин без којих, пуне две године, нисам могао ни дан. Рекао сам "збогом" свему што је с наркоманијом у вези и не бих вас позвао да, прочитавши чланак "Проклетство хероина" ("Политика", 20. новембар), нисам схватио, да својим примером могу да помогнем младима који су на странпутици. Знате, сахранио сам девет својих вршњака са којима сам "шприцао" и "ушмркавао", ваљда је доста – каже Д. И. младић из једног шумадијског града који нам се јавио после исповести бивше наркоманке Драгице П. објављене у нашем листу.

– За новине сам Д. И. – каже на почетку разговора обављеног на дискретном месту, из разумљивих разлога, јер зна да би га средина у којој сада живи препознала под правим именом и за њу би заувек остао "дрогераш", иако је раскинуо са кокаином. ("Није то као кад бациш цигарете") и зато моли да поштујемо његову потребу да остане анониман. Ипак, додаје, од оних "који ме боље знају нећу успети да се сакријем иза иницијала".

– Са 18 година сам се нашао у Београду. Добар посао, добра зарада, хајде да зграбим све од живота: ноћи у кафанама, пиће, жене. Пробам "џоинт", није ми се допао и почнем да "трошим" кокаин. Е то ми се допало: сјајна концентрација, огромна енергија, владаш ситуацијом, у најкраћем, осећаш се краљевски. Можда не знате, кокаин снажно подстиче сексуалност. Онда сам прешао на хероин у комбинацији са кокаином. Е, хероин је нешто супротно. Кад се "утрипујеш", спустиш се дубоко, можеш цео дан да седиш и гледаш у једну тачку, воља за сексом ти је начисто убијена – описује момак разлику деловања две врсте дроге.

Каже да је куповао само чисту дрогу, имао је пара и могао је да плати три грама хероина 120 марака. Најопасније је кад дилери, да би увећали количину и зараду, мешају дрогу са којекаквим прашковима, чак и са мишомором. Али, после две године, једнога јутра, наркоману Д. И. се "упалила лампица".

– Пробудим се, ухватила ме криза, зовем свог дилера на мобилац, али он недоступан. Куд ћу, шта ћу? Лупим се у главу и кажем: стоп! Бацио си, за две године, на дрогу, оргије и баханалије брдо пара, више нећеш, заповедим себи, узмем сву своју одећу и спалим је у контејнеру на Зеленом венцу, оставим стан откључан и првим аутобусом вратим се кући у провинцију. Мајка се изненадила, две године ме није видела. Дам јој 1.500 марака да "замажем ствар" и одем на море месец дана. Нажалост, и тамо сам четири пута узео хероин. И поново се заклињао: никад више!

Момак нам, потом, описује какве је кризе преживљавао. Лечио се тако што је ћебе потапао у врелу воду и њиме омотавао голо тело које се тресло од болова, грчева и хладноће. Онда би седао на бицикл и возио 14 километара до оближњег излетишта и натраг. Успут би три-четири пута повраћао. Шест месеци је тако провео на бициклу, свакодневно. У јесен 2000. године, одлази у војску на 12 месеци.

– У касарни, међу војницима, било је наркомана, али сам издржао. Јављао сам се свакодневно добровољно за најтеже физичке послове, бацио сам се и на спорт, требало ми је нешто да ме изломи и измори, тада сам мање мислио на дрогу. Ево, прошло је шест година, осећам се као да никад нисам окусио кокаин или хероин, постао сам нормалан – додаје Д. И.

Никакви доктори, блокатори, ни санаторијуми, тврди Д. И., не могу помоћи ако човек неће сам себи да помогне.

"Новац је ђавоље средство које на зло тера, а човек је богат онолико колико успева да влада собом", једна је од максима бившег наркомана. Овом младићу је, данас, жао што, ипак, нема 15 милиона евра да сагради карантин за младе наркомане, да их "узме под своје". Тврди да би од свакога поново направио човека, јер "наркоман то није".