Нискo још "високо"

Цене робе широке потрошње, које по извештајима званичне статистике последњих месеци падају, за потрошаче у Србији су још "високо". Снижења на дужи рок у радњама, све чешће понављају економисти, може да подстакне само конкуренција. И то она из иностранства. Наиме, потрошачи ће код нас за исте паре куповати више онда кад на домаћем тржишту почне права ценовна утакмица.

Овај став најбоље илуструје пример да је, рецимо, за 100 грама кафе, литар уља, килограм свињског меса без костију и килограм шећера у "Идеи" потребно издвојити 476,96 динара. То исто у "Интерексу"  кошта 443, а у "Максију" и "Супер веру" – 531 динар.

Међутим, из неког разлога, најзвучнија светска имена међу трговинским ланцима, и поред сталних најава економског дела власти, заобилазе наше тржиште. Према речима Ивана Николића, сарадника Економског института, разлог за то сигурно није у непривлачности нашег тржишта.

– Провлачи се теза да су домаћи трговински ланци толико ојачали и да својом монополском позицијом могу да угрозе остале. Сада имамо неколико страних трговинских ланаца, али је њихов утицај на цене безначајан. Ништа не може да промени отварање само једног или неколико супермаркета. Мислим да је то више ствар политичке одлуке, него атрактивности домаћег тржишта – каже Николић и додаје да му се чини да најављено стратешко партнерство "Делте" и "Агрокора" нема за циљ будуће "газдовање" на Балкану, већ је више последица забринутости Ивице Тодорића за сопствени опстанак.

За разлику од Србије, у Хрватској страни играчи долазе у великом броју и отварају и по 50 маркета одједном. Како каже Николић, иако Тодорићев "Кон­зум" тамо држи више од четвртине укупног промета прехрамбених производа, његова концен­трација се може оценити само као условно допуштена, с обзиром да су на том тржишту присутни многи познати трговински ланци, који снагу црпе из огромне фина­н­си­јске моћи, али и великог броја малопродајних објеката.

– Истина, то је још недовољно да се осетније повећа њихово тржишно уче­шће, али сасвим довољно да "Конзуму" не дозволи, или боље речено ограничи зло­упо­тре­бу доминантне позиције. У таквом односу снага нимало не треба да чуди одлука власника "Конзума" да пот­по­ру за предстојећи коначни обрачун на хрватском тржишту хране потражи у Србији. Рат це­на­ма, који ће уследити, сигурно ће угрозити садашњу позицију "Конзума" – оценио је Николић.

И Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, сматра да страних трговаца у Србији нема, управо зато што се на различите начине омета њихов долазак.

– Недостаје политичка спремност да се овај проблем реши, јер свакако да већа конкуренција доноси бољу понуду робе и услуга и ниже цене. То што инвеститори нису власници, већ само корисници земље на којима се налазе њихови трговински објекти, свакако да је једна од препрека да они дођу у већем броју. Такође, бирократска процедура за добијање дозвола може дуго да потраје и да обесхрабри потенцијалне улагаче. Све чешће се провлачи и теза да домаћи политичари штите домаће бизнисмене, а то је врзино коло у које се тешко улази – проценио је Прокопијевић.

Срђан Срећковић, помоћник министра трговине, туризма и услуга, каже да су све законске и административне препреке за долазак страних трговаца отклоњене, да су економски и политички ризици нижи, и да су, у односу на регион, могуће профитне стопе код нас много атрактивније.