Румунски „несташко” љути Москву

Од нашег дописника

Букурешт – Ледени дипломатски ветар дува у последње време на релацији Букурешт–Москва, због недавне изјава председника Трајана Басескуа дате 22. јуна, на дан када је Русија обележавала 70. годишњицу почетка Великог отаџбинског рата против фашистичке најезде у којој је страдало 27 милиона совјетских грађана, већином цивила.

У једном „баналном” разговору са новинарима шеф румунске државе је без неких изричитих разлога рекао да би и данас, као што је то учинио најближи Хитлеров савезник маршал Јон Антонеску, поново издао наредбу румунским трупама да пређу реку Прут и нападну Русију.

Нешто касније, у накнадним „објашњењима”, Басеску је рекао да је мислио на пакт Рибентроп–Молотов из 1939. на основи којега је Бесарабија била одузета од Румуније и припојена СССР-у. Познати румунски публициста Стелијан Танасе назвао је ово објашњење „историјским ревизионизмом”, који је данас неприхватљив. „Све је то решено на нирнбершком суђењу нацистима.”

Басескуова „осветничка изјава” изазвала је прави гнев у Москви. Руско министарство иностраних послова је неуобичајено тешким речима („бестидни изазов”) осудило речи шефа румунске државе и позвало „цивилизовану Европу” да га уразуми.

Овај дипломатски инцидент наишао је на широки одјек у свету, јер је протумачено да је Басеску, онако успут, покушао и да малчице рехабилитује на смрт осуђеног ратног злочинца Јона Антонескуа, познатог и по томе што је 1941. наредио и погром румунских Јевреја и Цигана. Треба напоменути да маршал Антонеску и дан-данас има бројне приврженике међу Румунима и да се гаји култ према њему.

Да је Москва озбиљно схватила „Басескуову тврду антируску политику” видело се ових дана на Савету НАТО–Русија одржаном у Сочију. На њему је, по сведочењу самог генералног секретара НАТО-а Андерса Фога Расмусена, руски председник Дмитриј Медведев оштро подигао питање „недопустивих поступака председника Румуније, земље чланице НАТО-а”.

Како јављају новинске агенције, Фог Расмусен је, наводно, одбио да коментарише „такве ствари или неразумевања”, али је ставио до знања да Басескуов став није у реду. „Дух дијалога и отварања у односима са Москвом, испољен после лисабонског самита НАТО-а 2010, треба штитити и ваља избегавати акције које наносе штету том духу”, изјавио је Расмусен.

Овде се води читава полемика око одговора на питање да ли се Басескуова ревизионистичка изјава њему „само омакла” или је то био „лукаво смишљени потез”. Многи се слажу са мишљењем познатог историчара академика Развана Теодорескуа који верује да се ради о једном далекосежном, стратешком политичком потезу.