Омаж Мајлсу Дејвису

Специјално за „Политику” из Барија

Другу половину фестивала отворио је трио „ReunionPlatz”, пијанисте Микелеa Ђулијанија, још једна локална постава коју занима укрштање жанрова. Ђулијани је мелодичан и веома енергичан пијаниста чије композиције имају елементе поп песама. Перкусиониста Чезаре Пастанела, који такође пева, даје програму нијансе латина, а електрични бас Марчела Пјарулија представља везу између два света, у домену џез фјужна.

У позоришту „Пичини” одвијао се сусрет разних култура и генерација: млади дувачи су из Пољске, Пјотр Војтасик (труба) и Силвестер Островски (саксофон), басиста је Италијан – Франческо Анђули (у љубави је са једном Београђанком и често нас посећује), а квинтет допуњавају искусни амерички музичари Том Мекланг (клавир) и Стив Мекрејвен (бубњеви), често виђени у пратећем саставу Арчија Шепа. Са концерта, који је имао одлике неформалног сусрета, највише ће у сећању остати балада „Don’tExplain”.

Централни догађај фестивала био је пројекат „DarkMagusWalkin’ OutoftheCool” који име дугује легендарном концерту Мајлса Дејвиса у Карнеги холу 1974. За ову прилику, уметнички директор манифестације Роберто Отавијано окупио је прву лигу пуљанских музичара, расписавши луцидне аранжмане инспирисане Мајлсовим џез-рок радовима за формацију скраћеног биг бенда „ApulianOrchestra”. Све је прштало од енергије и радости: моћни фанки ритам тројице ударача и двојице басиста, хипнотичка гитара Мирка Сињорилеа, одлично састављене дувачке линије, изванредна сола Отавијана (сопран саксофон), Гаетана Партипиља (алт саксофон) и специјалног госта из САД, трубача Ралфа Алесија, у „улози” Мајлса. Један од оних концерата који одузимају дах...

Слично узбуђење изазвали су Мајкл Блејк (тенор и сопран саксофон), Бен Елисон (бас) и Хамид Дрејк (бубњеви). Основна идеја „удружене акције” била је свирати лепу музику, ма одакле она потицала. У њиховој експертизи чуо се свинг Каунта Бејзија, лепршавост бибапа Чарлија Паркера, уз карипске утицаје Сонија Ролинса, ска и фанки, али и авангардне укусе Орнета Колмена. И све то заједно имало је јасан смисао, описан давно речима Дјука Елингтона: „Постоје само две врсте музике – добра и лоша”. Овде се радило о оној првој – сваки соло појединаца, духовити дијалози парова или колективна свирка све тројице доприносили су апсолутној уметничкој магији!

На Пјаци Ферарезе владала је уобичајена гужва: плесало се у ритмовима фанкија и Кариба, уз музику Ентонија Џозефа и бенда „Spasm”, а кратку посету после наступа америчког трија обележиле су боје фламенка пројекта „Argento”, Рафаела Казарана.

Војислав Пантић

-----------------------------------------------------------

На једном квадратном километру 17 цркава

Стари град налази се на полуострву мањем од једног квадратног километра, које је пре три века било затворено морем с једне, а високим зидинама с друге стране. На том простору налази се норманско-швапска тврђава, једна палата, неколико тргова и чак 17 цркава, од којих је значајна Базилика Светог Николе. У њеној крипти чувају се остаци свеца, које су пуљански морнари донели из Мале Азије 1087. То је једно од ретких светилишта у којима се једни поред других могу видети верници православне и католичке вероисповести, из целог света.

-----------------------------------------------------------

Пазите на новчанике

У уским улицама мештанке развлаче тесто за шпагете. Домаћини радо одговарају на свако питање и одводе до жељених места, увек упозоравајући да се пази на новчаник. У време ручка, из бројних ресторана се шире мириси рибљих специјалитета на жару. Хоботнице, гамбори, ораде и бранцини, без сувишних прилога – чисто задовољство традиционалне морске кухиње.