Музиком против депресије

Када су оснивали бенд, желели су да им име „Хај џинкс” буде синоним за луду забаву. У међувремену су постали само „Џинкси”, али забаве на њиховим наступима не недостаје! Загребачки бенд, популаран на простору читаве бивше Југославије, наступиће вечерас, на ударној вечери „Егзита”, на главној бини Петроварадинске тврђаве.

Домаћа публика „Џинксе” је први пут видела уживо баш на „Егзиту” 2007. године. Била им је то улазница на српско тржиште.

– Када први пут дођеш на тако велики фестивал какав је „Егзит”, онда имаш мотив да се докажеш, како би те публика запамтила. Ми смо се изненадили, јер је било много људи на нашем премијерном наступу– причају за „Политику” певачица Јадранка Иваниш Јаја и главни аутор и гитариста бенда Горан Муратовић, алијас Коко Москито.

Нови концерт на „Егзиту”, као и претходни у Београду, који се десио на Дан заљубљених, бенд ће искористити и за представљање последњег албума „Диксиленд”, који чланови састава описују као „музику за време прохибиције и депресије”.

– Нашли смо копчу између двадесетих година прошлог века и данашњег времена. Ми као друштво, али и индивидуално, јесмо у великој депресији, а имамо и прохибицију на сваком кораку.

Састав „Џинкс” основан је још 1993. у Загребу, а медији су их стално „трпали”, како кажу, у неке фиоке.

– Једно време смо били летњи бенд, и, хвала богу, тога смо се решили; називају нас и женским саставом (?!), а сада смо ретрогрупа, што је, ипак, прогрес…

На врхунцу популарности, пре девет година, одлучили су да се разиђу. Желели су, истичу, да се „ресетују”, јер је крај деведесетих био врло турбулентан за њих.

– Поново смо се састали 2007, јер смо зависни од музике. Фалио нам је адреналин. То је исто као и са падобранцима: после првог скока, увек желе само то да раде. Идеја око које смо се окупили, и која нас и данас држи, јесте да правимо добре песме и срећни смо што су нам љубави постале посао.

Коко Москито је комплетан аутор у бенду, али, поред „Џинкса”, ради продукцију и за друге извођаче. На питање да ли постоји неко са хрватске или српске сцене са којим би било изазовно радити, каже:

– Морам да признам да сам слабо упознат са тренутном српском и хрватском сценом, а и у последње две године нисам чуо ништа што ми се баш допало.

Певачица Јаја је и академска сликарка, а бави се и израдом уникатног накита. Од детињства је имала дилему шта ће превагнути: музика или сликарство.

– У једном тренутку сам одустала од сликарства. Пребацила сам се на минијатуре које могу да радим кад хоћу. А накит је само још један медиј кроз који покушавам да се изразим. Некада комад накита направим за један или два дана, зависно од инспирације, а често ми је потребно и по недељу дана. Комади су од 50 евра, па навише. Радим накит од коже, стакла, жице, пластике…

Ј. Копривица