Читање лектире (ни)је у моди

У земљи у којој нема пара ни за основне животне потребе, људи су изгубили навику да одлазе у књижаре, купују књиге и читају. Они који данас имају паре, никада нису ни имали навику (и још је немају) да залазе у књижаре. А кад књиге купују, купују их на метар, по боји, да се слажу с намештајем.

Деца у школама, иако им родитељи купују обавезну лектиру, не читају, углавном, ништа. А и што би читали, када је све што им треба већ препричано на Интернету. Читање, једноставно, више није у моди. Средњошколски професори су задовољни ако њихови ученици знају ко је Кафка и Достојевски, Андрић и Црњански… Још ако су чули за Пекића и Киша – сигурна петица.

У Београду, у Филолошкој гимназији, на Зеленом венцу, школи намењеној онима који воле да читају и пишу, који изучавају стране језике, питамо Душка Бабића, директора гимназије, читају ли њихови ученици?

Школа у којој се негује филологија, љубав према писаној речи и књизи, каже Бабић, школа је у којој се проучава десет страних језика, али је они не схватају као школу за специјалне курсеве страних језика, већ као гимназију која даје широко филолошко образовање. У овој школи посебна пажња поклања се књизи и читачкој култури, и то не само на редовној настави. Организују књижевне трибине, сусрете с писцима. У школи су гостовали Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Ђорђо Сладоје, Драган Лакићевић, Благоје Баковић, Горан Петровић, Михајло Пантић... Издају четири часописа, посебно им је драг „Млади филолог”. Последњи број посвећен је стваралаштву Новице Тадића, недавно преминулог песника.

(/slika2)По подацима, добијеним од библиотекара, школска библиотека има око 400 чланова, који осим редовне лектире, узимају књиге из савремене српске и светске књижевности, најчешће романе, али и збирке песама. У последњих неколико година, у обнављање фонда школске библиотеке, улагано је 150.000 до 200.000 динара, тако да њихова библиотека поседује најновије књиге из домаће и светске књижевности, али, ипак, каже директор, догоди се да ученици траже и неке наслове којих у библиотеци нема. Труде се да и њих набаве. Питамо Бабића у којој мери Интернет утиче на читање књига?

– Данас је врло лако доћи до књижевних текстова и до тумачења тих текстова. Електронски медији, а пре свега Интернет, нуде лаке путеве до различитих извора у којима се могу добити различита сазнања о књигама свих жанрова. Али, то што ученик може наћи на Википедији, не може да замени сигурне изворе које професори нуде ученицима. Ови електронски извори су, често, несигурни, понекад нетачни, најчешће дају само информацију, а не знање. Солжењицин је једном рекао: „На путу технолошког прогреса, човек полако губи себе, заборавља да има душу”.

Да би помогао својим ученицима, и осталим средњошколцима, проф. Душко Бабић направио је уџбенике и приручнике за сва четири разреда средње школе. У овим уџбеницима је анализа књижевних дела: опис радње, ликови, мотиви, а уз сваки приказ је дат и карактеристичан одломак из дела.

(/slika3)– Књижевност је најтананије и најлепше градиво које учимо у школи. У књижевности се ослобађа и показује моћ језика, а језик, сам по себи, необјашњиво је чудо, које се још од времена древних цивилизација доживљава као дар богова. Зато је задатак ових читанки посебан. Она је, уз професора, једини посредник, најважнији посредник између ученика и финог ткива књижевности. Мој задатак је био да књижевност приближим, како онима који је воле, тако и онима који се муче док читају и савлађују градиво. Трудио сам се да направим такве читанке које ће ученици доживети као свог савезника, као књигу коју ће желети да сачувају, јер су у њој нашли нешто лепо и посебно, коју неће на крају године поцепати. Добра читанка је она која ревносне читаче подстиче да још више читају и истражују, а да оне који не воле књижевност – придобије за читање.

Ништа, наглашава проф. Душко Бабић, не може да замени читање: читајући растемо и улазимо у тајну света, тајну живота, тајну човека. Цитира нам, на крају, три мудре мисли о читању: „Глагол читати не подноси императив. Исти отпор према њему имају и неки други глаголи, као волети или сањарити” (Данијел Пенак); „Никада нећемо разуверити дечака, увече, занесеног причом, баш никада га нећемо разуверити како мора престати да чита и да пође на спавање” (Франц Кафка); „Читајући добре писце, дешавају се пред нама чуда. Често на почетку неке реченице, кад видимо како се помаља једна мисао, ми застанемо задивљени и уплашени. И са неверицом се питамо: Је ли могућно? Хоће ли се то што наслућујем заиста десити? Је ли ово заиста она иста мисао коју смо и ми, не једном, наслутили при додиру наше свести са светом око нас, скривени део наше унутрашње стварности? Зар има још неко да је ово овако видео и осетио?” (Иво Андрић).

З. Радисављевић

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Многи би читали, али немају времена од писања.

. Да смо читали Карла Маја уместо Карла Маркса, где би нам био крај.

. Аутобиографије естрадних звезда су прави хит. Тамо је гола истина.

. Лично сам упознао једног Црногорца који није издао ниједну књигу песама.

. Издали смо књигу. А толико нам је веровала.

. Историјске књиге иду као алва. Лепе се за зубе.

. Многи више не пишу, јер су прочитани.

. Мода је да ТВ водитељке пишу књиге. Од тога ми игра слика.

. Код нас се боље продају политичари него књиге.

. Министарство културе откупљује само књиге познатих... пријатеља.

. Моје је да пишем, а они из Нобеловог комитета ако ме се сете, сете.

Драгутин Минић