Čitanje lektire (ni)je u modi

U zemlji u kojoj nema para ni za osnovne životne potrebe, ljudi su izgubili naviku da odlaze u knjižare, kupuju knjige i čitaju. Oni koji danas imaju pare, nikada nisu ni imali naviku (i još je nemaju) da zalaze u knjižare. A kad knjige kupuju, kupuju ih na metar, po boji, da se slažu s nameštajem.

Deca u školama, iako im roditelji kupuju obaveznu lektiru, ne čitaju, uglavnom, ništa. A i što bi čitali, kada je sve što im treba već prepričano na Internetu. Čitanje, jednostavno, više nije u modi. Srednjoškolski profesori su zadovoljni ako njihovi učenici znaju ko je Kafka i Dostojevski, Andrić i Crnjanski… Još ako su čuli za Pekića i Kiša – sigurna petica.

U Beogradu, u Filološkoj gimnaziji, na Zelenom vencu, školi namenjenoj onima koji vole da čitaju i pišu, koji izučavaju strane jezike, pitamo Duška Babića, direktora gimnazije, čitaju li njihovi učenici?

Škola u kojoj se neguje filologija, ljubav prema pisanoj reči i knjizi, kaže Babić, škola je u kojoj se proučava deset stranih jezika, ali je oni ne shvataju kao školu za specijalne kurseve stranih jezika, već kao gimnaziju koja daje široko filološko obrazovanje. U ovoj školi posebna pažnja poklanja se knjizi i čitačkoj kulturi, i to ne samo na redovnoj nastavi. Organizuju književne tribine, susrete s piscima. U školi su gostovali Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Đorđo Sladoje, Dragan Lakićević, Blagoje Baković, Goran Petrović, Mihajlo Pantić... Izdaju četiri časopisa, posebno im je drag „Mladi filolog”. Poslednji broj posvećen je stvaralaštvu Novice Tadića, nedavno preminulog pesnika.

(/slika2)Po podacima, dobijenim od bibliotekara, školska biblioteka ima oko 400 članova, koji osim redovne lektire, uzimaju knjige iz savremene srpske i svetske književnosti, najčešće romane, ali i zbirke pesama. U poslednjih nekoliko godina, u obnavljanje fonda školske biblioteke, ulagano je 150.000 do 200.000 dinara, tako da njihova biblioteka poseduje najnovije knjige iz domaće i svetske književnosti, ali, ipak, kaže direktor, dogodi se da učenici traže i neke naslove kojih u biblioteci nema. Trude se da i njih nabave. Pitamo Babića u kojoj meri Internet utiče na čitanje knjiga?

– Danas je vrlo lako doći do književnih tekstova i do tumačenja tih tekstova. Elektronski mediji, a pre svega Internet, nude lake puteve do različitih izvora u kojima se mogu dobiti različita saznanja o knjigama svih žanrova. Ali, to što učenik može naći na Vikipediji, ne može da zameni sigurne izvore koje profesori nude učenicima. Ovi elektronski izvori su, često, nesigurni, ponekad netačni, najčešće daju samo informaciju, a ne znanje. Solženjicin je jednom rekao: „Na putu tehnološkog progresa, čovek polako gubi sebe, zaboravlja da ima dušu”.

Da bi pomogao svojim učenicima, i ostalim srednjoškolcima, prof. Duško Babić napravio je udžbenike i priručnike za sva četiri razreda srednje škole. U ovim udžbenicima je analiza književnih dela: opis radnje, likovi, motivi, a uz svaki prikaz je dat i karakterističan odlomak iz dela.

(/slika3)– Književnost je najtananije i najlepše gradivo koje učimo u školi. U književnosti se oslobađa i pokazuje moć jezika, a jezik, sam po sebi, neobjašnjivo je čudo, koje se još od vremena drevnih civilizacija doživljava kao dar bogova. Zato je zadatak ovih čitanki poseban. Ona je, uz profesora, jedini posrednik, najvažniji posrednik između učenika i finog tkiva književnosti. Moj zadatak je bio da književnost približim, kako onima koji je vole, tako i onima koji se muče dok čitaju i savlađuju gradivo. Trudio sam se da napravim takve čitanke koje će učenici doživeti kao svog saveznika, kao knjigu koju će želeti da sačuvaju, jer su u njoj našli nešto lepo i posebno, koju neće na kraju godine pocepati. Dobra čitanka je ona koja revnosne čitače podstiče da još više čitaju i istražuju, a da one koji ne vole književnost – pridobije za čitanje.

Ništa, naglašava prof. Duško Babić, ne može da zameni čitanje: čitajući rastemo i ulazimo u tajnu sveta, tajnu života, tajnu čoveka. Citira nam, na kraju, tri mudre misli o čitanju: „Glagol čitati ne podnosi imperativ. Isti otpor prema njemu imaju i neki drugi glagoli, kao voleti ili sanjariti” (Danijel Penak); „Nikada nećemo razuveriti dečaka, uveče, zanesenog pričom, baš nikada ga nećemo razuveriti kako mora prestati da čita i da pođe na spavanje” (Franc Kafka); „Čitajući dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa nevericom se pitamo: Je li mogućno? Hoće li se to što naslućujem zaista desiti? Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom oko nas, skriveni deo naše unutrašnje stvarnosti? Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio?” (Ivo Andrić).

Z. Radisavljević

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Mnogi bi čitali, ali nemaju vremena od pisanja.

. Da smo čitali Karla Maja umesto Karla Marksa, gde bi nam bio kraj.

. Autobiografije estradnih zvezda su pravi hit. Tamo je gola istina.

. Lično sam upoznao jednog Crnogorca koji nije izdao nijednu knjigu pesama.

. Izdali smo knjigu. A toliko nam je verovala.

. Istorijske knjige idu kao alva. Lepe se za zube.

. Mnogi više ne pišu, jer su pročitani.

. Moda je da TV voditeljke pišu knjige. Od toga mi igra slika.

. Kod nas se bolje prodaju političari nego knjige.

. Ministarstvo kulture otkupljuje samo knjige poznatih... prijatelja.

. Moje je da pišem, a oni iz Nobelovog komiteta ako me se sete, sete.

Dragutin Minić