Нисмо неандерталци

Нема увeрљивих доказа да су се наши прапреци и неандерталци укрштали, иако су у наследном смислу, чак, 99,5 одсто истоветни и хиљадама година су живели једни покрај других!
Напротив, после делимичног читања "наследног отиска" једне од најстаријих врста људских бића (хоминиди) испоставило се да се нису мешали, као што се дуго претпостављало. Од својих најсроднијих (еволуционих) претеча данашњи човек се раздвојио пре, отприлике, 400 хиљада година, а и једни и други су се од заједничког одвојили 700 хиљада година раније.
Две научничке дружине – једна из САД, друга из Немачке – обелоданиле су то, управо, после разврставања делића базних парова или нуклеотида (четири слова – А, Т, G и C – којима је исписана збирка гена-геном) од три милијарде и 300 милиона гена неандерталца, извађених из 38.000 година старе бутне кости, пронађене у пећини Виндија у Хрватској пре 26 лета. Први су прочитали 65.000 "наследних слова", други милион.

Имали већи мозак

И на основу тога су закључили да се две врсте хоминида нису укрштале, мада се такав исход сасвим не искључује. Уосталом, неколико дана раније група антрополога је установила да је најмање један ген прескочио генетски јаз који из раздваја, и то за микроцефалин, а верује се да он усмерава развиће мозга.

Неандерталци (Homo neanderthalensis) су имали већи мозак, али су их први људи (Homo sapiens), од којих ми потичемо, у еволуционом надигравању надмудрили, можда и до последњег истребили.

У раширеним описима хоминиди названи према првом налазишту у долини Неандер (Немачка), пре века и по, више су личили на животиње него на човекове далеке рођаке. Вадећи кречни камен у једном каменолому, копачи су наишли на мноштво костију, за које су помислили да су преостале од изумрлих медведа. До данас су пронађени остаци 400 неандерталаца, од јужне Енглеске до Блиског истока.

Проучавање анатомских одлика потврдило је да су се одликовали избаченом горњом вилицом и зубима, да су због нешто већег мозга имали испупчење на потиљку, да су били веома мишићави и крупних костију и, вероватно, добро прилагођени леденом добу. Служили су се каменим алаткама, израђивали украсе, сахрањивали мртве, збрињавали болесне, вероватно певушили, вероватно умели и да говоре.

Најновија сазнања, објављена упоредо у два водећа светска часописа – "Наука" (Science) и "Природa" (Nature) – показују да су се од разумног човека (Homo sapiens) разликовали једва у три милиона базних парова, а то је око пола посто!

Наследна збирка (геном) шимпанзе, најближег преживелог сродника, не поклапа се с нашом у 30 до 50 милиона нуклеотида.

Бесмртни подаци

Највеће искушење за проучаваоце је издвајање узорака костију који се након толиког времена нису расточили под утицајем хемијских процеса, а нису загађени микроорганизмима, ни вишекратним преметањем кроз руке свакојаких испитивача. Срећа им се осмехнула, јер су делови бедрењаче на које је, неколико година трагајући по Европи, наишао у Загребу Сванте Пабо, из Института за еволуциону антропологију "Макс Планк", били малтене нетакнути. Неко их је, једноставно, закључао у велику кутију. Постојала је, дакле, мала вероватноћа да су се залепили остаци људске ДНК, што се испоставило тачним.

Дотични палеогенетичар је 1997. започео темељно изучавање са идејом-водиљом да су неандерталци у сродству с нама, али никако наши претходници. Заснивајући своје истраживање на митохондријској ДНК, наследној твари изван ћелијског једра, претпоставио је да су се две врсте хоминида разишле пре пола милиона година. (Митохондрије су органеле које ћелију опскрбљују енергијом.) Иако митохондријске ДНК дуже потрају, ДНК из једра чува кудикамо више наследних чињеница, готово све гене једног бића.

Лаконски казано: сви биолошки подаци су постали бесмртни.

У Националној лабораторији "Лоренс Беркли" (САД) осмислили су тзв. метагеномски поступак који се, у најкраћем, састоји од клонирања (умножавања) ДНК у микробима, што је знатно убрзало читање. И тако су сазнали да су неандерталци и претече данашњих људи имали заједничког претка пре 700.000 година, а да су се заувек запутили двема еволуционим стазама пре 400.000 година.

Први су нетрагом нестали пре 30.000-40.000 година, научницима преостаје да одгонетну зашто и како. Последњи пут су настањивали поједине крајеве Иберијског полуострва, а верује се да су их разумни људи потпуно потиснули.