Ваучери за незапослене

Некадашњи начин запошљавања, у којем је посао после завршене школе био извеснији, потпуно је посрнуо под теретом транзиције. Незапосленост је огромна, сви се слажу, али су приметни и напори институција да понуде програме обуке и подршку у активном тражењу посла. Национална служба за запошљавање, упркос критикама, примењује нове методе за помоћ онима који се запошљавају. Вредан помена је програм запошљавања младих ,,Прва шанса”.

И јавни радови омогућавају барем краткорочно ангажовање, што је и прилика да се унапреде разне вештине. Добар пример за то је јавни рад Етномреже на производњи висококвалитетних рукотворина. На овај начин запослено је 120 жена из сеоских средина, из укупно 25 општина. За многе од њих то је једини извор прихода.

Привредници окупљени у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) поводом проблема са запошљавањем највише замерки износе на рачун – образовања. Промена школске уписне политике могла би да буде једна од важних степеница на путу до лакшег налажења посла.

Исто се може рећи и за додатно стручно усавршавање. Чланови НАЛЕД-а су, по узору на нека европска искуства, предложили држави развијање ,,система ваучера”. Тим системом незапослени би били у обавези да прођу програм стандардизованих обука за унапређење вештина као што су страни језици, пословна комуникација и рачунари, како би унапредили сопствену конкурентност на тржишту радне снаге. Правило је и да незапослени који не желе да искористе могућност за обуку у ваучерском систему треба да буду брисани са евиденције, јер очигледно не показују спремност да раде на развоју вештина и знања које би допринеле њиховом лакшем запошљавању. Привредници окупљени у НАЛЕД-у инсистирају на овом систему, али сада је држава на потезу.

Промене које би требало да допринесу бржем запошљавању подразумевају и отварање комуналних система за тржишну утакмицу (приватне фирме за одржавање јавних и зелених површина, услуге у туризму итд.).

Свој допринос стварању услова за запошљавање кроз програме обуке незапослених, такође, дају и донаторске организације. Један од најзначајнијих пројеката који подржава рурални развој и туризам, а пружа директну подршку рањивом сектору предузетништва, јесте програм ,,Општински економски развој у региону Дунава (KWD)”, који финансира немачка влада. За реализацију програма задужена је такође немачка организација ГИЗ, и то у општинама источне Србије које бележе највећи одлив становништва и растућу незапосленост. Овај пројекат је подржао локалну самоуправу и приватни сектор општине Голубац који треба да припреме план мера за активирање дунавске тврђаве Голубачки град у атрактивно туристичко одредиште. Али и да упосли део локалне радне снаге и обезбеди приход од туризма. На основу документације припремљене у оквиру KWD пројекта, из Европске уније су на поменутом простору најавили инвестицију од 6,5 милиона евра, а тиме ће бити створени услови за најмање 50 нових радних места и за најмање око два милиона евра годишњег прихода.

Кад говоримо о запошљавању увек се намеће и питање личне одговорности и улоге сваког незапосленог у тражењу посла. Јер млади који студирају могу већ током студија да пронађу могућност за радну праксу како би стекли потребне стручне вештине и прва радна искуства у некој реалној радној средини. Већа могућност промене места боравка такође се истиче као један од елемената у бржем доласку до посла који, кад је о младима реч, у Србији углавном недостаје (наравно, осим ако није реч о пресељењу у главни град).

*Извршни директор НАЛЕД-а