У Француској борба за клима-уређаје

Број жртава екстремних врућина у Европи брзо расте, док температуре у више земаља данима прелазе 40 степени Целзијуса, изазивајући притисак на здравствене системе, саобраћај, енергетику и свакодневни живот становника.

Према подацима Светске здравствене организације, више од 1.300 вишка смртних случајева доводи се у везу са топлотним таласом који је захватио Европу. Најтеже је погођена Француска, где власти бележе око 1.000 вишка смртних случајева, углавном међу старијим и хронично оболелим становништвом.

Температуре изнад 40 степени већ данима трају у деловима Француске и Шпаније, док су највиши нивои упозорења издавани и у Великој Британији, Италији и Холандији. Нови температурни рекорди забележени су и у Немачкој, Мађарској, Пољској и Чешкој, што потврђује да се топлотни талас помера ка централној и источној Европи.

Екстремне температуре довеле су и до необичних сцена у европским градовима. У Берну је све више становника који се, уместо градским превозом, из канцеларије кући враћају пливајући реком Аре, што је за многе у швајцарској престоници већ постало летња традиција. У бројним другим градовима фонтане и канали претворени су у импровизована купалишта.

У Француској се, међутим, води и политичка расправа о клима-уређајима. У продавницама се бележи појачана потражња за клима-уређајима и вентилаторима, док део власти упозорава да масовно хлађење не може бити једини одговор на све чешће топлотне таласе.

Француска министарка екологије Моник Барбут поручила је да је „ужаснута” предлозима да се клима-уређаји поставе свуда, оценивши да то није дугорочно прилагођавање глобалном загревању, већ само хитна мера. Та изјава изазвала је додатне реакције јавности, посебно због чињенице да су многе јавне установе, укључујући министарства, већ климатизоване.

У Паризу је притисак на хитне службе нагло порастао. Болнице бележе све већи број пацијената са симптомима исцрпљености и топлотног удара, а према извештајима француских медија, само у једном периоду регистровано је око 3.000 позива хитној помоћи, што је знатно више него уобичајеним данима.

Ни Велика Британија није остала поштеђена. У Лондону је, како преносе британски медији, отказана конференција посвећена последицама екстремних врућина јер простор у којем је требало да буде одржана није имао адекватну климатизацију.

У Берлину се грађани расхлађују воденим млазевима, у Чешкој пролазнике поливају водом на улицама, док се у Мађарској дели флаширана вода, а запосленима се препоручује рад од куће. У Француској су забележене и сцене у којима становници, због ужарених површина, храну загревају на прозорским даскама.

Метеоролози упозоравају да се талас врућина неће брзо повући. После западне Европе, највећи притисак очекује се у централним и источним деловима континента, где би високе температуре могле да се задрже и наредних дана.

Европа се тако суочава са једним од најозбиљнијих раних летњих топлотних таласа последњих година, који је још једном отворио питање спремности градова, здравствених служби и јавне инфраструктуре за временске екстреме који све чешће погађају континент.