U Francuskoj borba za klima-uređaje

Broj žrtava ekstremnih vrućina u Evropi brzo raste, dok temperature u više zemalja danima prelaze 40 stepeni Celzijusa, izazivajući pritisak na zdravstvene sisteme, saobraćaj, energetiku i svakodnevni život stanovnika.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 1.300 viška smrtnih slučajeva dovodi se u vezu sa toplotnim talasom koji je zahvatio Evropu. Najteže je pogođena Francuska, gde vlasti beleže oko 1.000 viška smrtnih slučajeva, uglavnom među starijim i hronično obolelim stanovništvom.

Temperature iznad 40 stepeni već danima traju u delovima Francuske i Španije, dok su najviši nivoi upozorenja izdavani i u Velikoj Britaniji, Italiji i Holandiji. Novi temperaturni rekordi zabeleženi su i u Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj, što potvrđuje da se toplotni talas pomera ka centralnoj i istočnoj Evropi.

Ekstremne temperature dovele su i do neobičnih scena u evropskim gradovima. U Bernu je sve više stanovnika koji se, umesto gradskim prevozom, iz kancelarije kući vraćaju plivajući rekom Are, što je za mnoge u švajcarskoj prestonici već postalo letnja tradicija. U brojnim drugim gradovima fontane i kanali pretvoreni su u improvizovana kupališta.

U Francuskoj se, međutim, vodi i politička rasprava o klima-uređajima. U prodavnicama se beleži pojačana potražnja za klima-uređajima i ventilatorima, dok deo vlasti upozorava da masovno hlađenje ne može biti jedini odgovor na sve češće toplotne talase.

Francuska ministarka ekologije Monik Barbut poručila je da je „užasnuta” predlozima da se klima-uređaji postave svuda, ocenivši da to nije dugoročno prilagođavanje globalnom zagrevanju, već samo hitna mera. Ta izjava izazvala je dodatne reakcije javnosti, posebno zbog činjenice da su mnoge javne ustanove, uključujući ministarstva, već klimatizovane.

U Parizu je pritisak na hitne službe naglo porastao. Bolnice beleže sve veći broj pacijenata sa simptomima iscrpljenosti i toplotnog udara, a prema izveštajima francuskih medija, samo u jednom periodu registrovano je oko 3.000 poziva hitnoj pomoći, što je znatno više nego uobičajenim danima.

Ni Velika Britanija nije ostala pošteđena. U Londonu je, kako prenose britanski mediji, otkazana konferencija posvećena posledicama ekstremnih vrućina jer prostor u kojem je trebalo da bude održana nije imao adekvatnu klimatizaciju.

U Berlinu se građani rashlađuju vodenim mlazevima, u Češkoj prolaznike polivaju vodom na ulicama, dok se u Mađarskoj deli flaširana voda, a zaposlenima se preporučuje rad od kuće. U Francuskoj su zabeležene i scene u kojima stanovnici, zbog užarenih površina, hranu zagrevaju na prozorskim daskama.

Meteorolozi upozoravaju da se talas vrućina neće brzo povući. Posle zapadne Evrope, najveći pritisak očekuje se u centralnim i istočnim delovima kontinenta, gde bi visoke temperature mogle da se zadrže i narednih dana.

Evropa se tako suočava sa jednim od najozbiljnijih ranih letnjih toplotnih talasa poslednjih godina, koji je još jednom otvorio pitanje spremnosti gradova, zdravstvenih službi i javne infrastrukture za vremenske ekstreme koji sve češće pogađaju kontinent.