Велике силе чувају БиХ од распада

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Члан Председништва Босне и Херцеговине из Републике Српске Небојша Радмановић сагласан је са оценом професора загребачког Филозофског факултета др Нине Распудића да БиХ, као држава, опстаје захваљујући притиску међународне заједнице. У разговору за „Политику“ Радмановић је рекао да је „то потпуно јасно још од почетка деведесетих година прошлог века“.

Који аргументи поткрепљују ваш и став др Нине Распудића?

–Пред распад Југославије било је јасно да у БиХ нема воље за њен опстанак и то је довело до рата који је заустављен потписивањем Дејтонског споразума. Део међународне заједнице је заједничким органима БиХ силом давао већа овлашћења, и тиме додатно компликовао ситуацију. Бошњачки политичари су помислили да могу да направе централизовану државу и од те идеје не одустају, што још више одвлачи друга два народа од такве БиХ. Када би Срби и Хрвати имали прилику да се изјасне они би, према свим анкетама, одлучили да не живе у оваквој БиХ. Проблем је што велике силе, примењујући различите стандарде, не дозвољавају Србима и Хрватима право на самоопределење.

Да ли посета Бориса Тадића Сарајеву значи да ће се односи БиХ и Србије нормализовати, и да ли ће то бити на рачун односа Београда и Бањалуке?

– Посета Бориса Тадића значи побољшање односа између Србије и БиХ, који су и до сада били добри. О томе говори велики број споразума, одлична спољнотрговинска размена и велика улагања Србије у БиХ. Побољшање односа Србије и БиХ не може ићи на штету њених односа са Републиком Српском, без обзира ко је на власти у Београду и Бањалуци.

Поглавар Исламске заједнице БиХ реис-л-улема Мустафа Церић критиковао је Тадићеву изјаву да нико не може бити проглашен ратним злочинцем док правоснажно не буде осуђен. Значи ли ово да је и реис битна бошњачка политичка фигура?

– Церић је важна личност бошњачког народа, а то ће бити и сваки будући реис. БиХ је секуларна држава и црквени великодстојници не би требало да се баве политиком. Недопустиво је некога, пре правоснажне судске пресуде, проглашавати злочинцем, што је уобичајена сарајевска пракса када је реч о Србима. Церић је својевремено тражио да шеријатско право буде саставни део Устава БиХ. Не знам да ли се и сада врх Исламске заједнице БиХ залаже за то, али знам да постоје јаке снаге унутар и поред ИЗ – мислим на селефије – које се залажу за шеријат као једини правни поредак, по којем живе у својим потпуно затвореним заједницама у БиХ. Овом питању се не поклања довољно пажње иако оно може бити врло опасно, и за регион и за Европску унију.

У Стразбуру сте указали на чињеницу да се политичари са Запада, када дођу у БиХ, понашају другачије него у својим државама?

– Странци нас овде не уче демократији, договору и владавини права у шта се у својим државама заклињу. Због тога ми, уместо унапред, идемо уназад. Високи представник Валентин Инцко је поништио одлуку легалне институције Централне изборне комисије и променио изборну вољу хрватског народа у Федерацији БиХ.

Какво је ваше виђење улоге Турске на Балкану?

– Иако они понављају да су добронамерни према свима, последње поруке Тајипа Ердогана – да су победом његове партије добили и муслимани у Сарајеву, Сирији... – говоре да се ништа није променило у њиховој политици према Западном Балкану. То је јасан империјални став. Њихова стратегија је добро осмишљена: желе обнову Отоманске империје на Балкану, Средоземљу и Закавказју.

Ко је крив што девет месеци после избора БиХ нема заједничке органе власти?

– Искључиви кривац што до сада немамо Савет министара је Социјалдемократска партија БиХ Златка Лагумџије. Њега не занима ни БиХ, ни Федерација БиХ, ни њени кантони, већ једино да се екипе људи распореде у фотеље. И, наравно, да шетају по свету и причају да је за стање у БиХ крива Република Српска. СДП БиХ је, пре свега, преварио сопствено бирачко тело и видећемо да ли ће и колику цену за то платити на следећим изборима.